Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada se grupa umori i ponestane joj inspiracije, obično se raspadne i penzioniše. Fanovi malo pate, malo slušaju stare albume, a muzičari se raspu po drugim/novim grupama, već kako se ko snađe.
Danas imamo slučaj uskrsnuća. I mene je prijatno iznenadio.
No, da krenemo sa pričom ispočetka.… Nastavite sa čitanjem >>
Umesto jelke, nešto na višem nivou – i to višem u svakom smislu reči.
Ugodite sebi: raširite sliku preko celog ekrana.
Šta biste dali da možete da provirite kroz prozor kupole na Međunarodnoj svemirskoj stanici?… Nastavite sa čitanjem >>
Sa Аквариумom sam se sreo ko zna kad i kako, ne znam više ni šta sam tražio ni gde sam našao. Ima tome već desetak godina, i još nisu nestali sa moje plejliste. Čak sam jednom i prevodio stihove Борисa Гребенщиковa, koliko da pokažem ćerci kako drugi prilaze Japanu (u pesmi “Пока несут сакэ“).
Pesma, koju bismo loše preveli kao “noga sudbine” se u stvari zove “Ud Sudbine” (vidi uživo ovde). Zašto sam ovog puta stavio razglednicu kad ima toliko živih snimaka? Zato što je razglednica odlično urađena, zahvale idu Кевинu Дж Вейрu, svaka mu čast.
Svet je tako veliki, a ljudi su tako usamljeni… I kad nije uspela da nađe nikog na svetu, našla ga je nad svetom. Ali zamalo.
I koliko god da pokušavaš, na kraju te opet čeka samoća. A to je zato što su ljudi zaboravili na umetnost gledanja jedni drugima u oči. Zato ne verujte kad kažu da medij nije važan… Nastavite sa čitanjem >>
Gravedigger, when you dig my grave
Could you make it shallow so that I can feel the rain
Ne, nema pregovora sa grobarom. On zna svoj posao i ne dozvoljava imitacije. Kako god okreneš, sve nas isto čeka. Nama tad bude svejedno. Oni koji ostaju pate.
Priče o smrti nemaju mnogo smisla ako nisu, zapravo, priče o životu. Ima jedan među muzičarima koji čak i tuđe priče ume da ispriča bolje nego oni koji su ih smislili, jer je preživeo više nego većina drugih i razume sve što drugi ne mogu. Čak se izmirio sa svima, uključujući Onog Gore, da kad mu kucne čas to ne bude neki problem ni njemu, koji ide dole, ni onome sa lopatom, koji ga tamo smešta.… Nastavite sa čitanjem >>
Док сам се још провлачио без кола, наместио ми се један одлазак за Београд крајем јануара. Снег није показивао намеру да нестане, а поврх њега се још појављивало и иње, дакле таман да засврби објектив. Још лепше, нисам се возио аутобусом него старом мечком. Јесте да је ово и оно било помало неисправно, али је десни прозор био чист.
И наравно, нисам морао ја да возим :). На овој деоници јужно од Перлеза наштрикао сам неколико снимака. Углавном шмрљавих и врљавих на први поглед.
(велика)
Ствар по дефиницији досадна, равница, снег, једнолични облак преко целог неба, нема никакве динамике… међутим, заинатио сам се.… Nastavite sa čitanjem >>
