Kako se bliži kraj meseca, vreme je da se plate dospeli računi. Imam sreću da mi je pošta na pljuckomet od stana, pa sam odavno naučio u koje je vreme najbolje obaviti ovu operaciju. Čekanje u beskonačnom redu počelo je da postaje sve zamornije.
Bacam brzi pogled na unutrašnjost pošte i konstatujem da na šalteru čeka dvoje ljudi. Biće brzo, pomislih.
Dok prilazim šalteru, mladi, nabildovani junoša kome ćaća mogu da budem, razdra se na mene:
– Gde si krenuo?
– Do šaltera, da platim račune…
– Vidiš li žutu crtu, stani iza nje, red mora da postoji…
Vlast koja preti iza šaltera mora da se poštuje. Kao svaki vaspitani građanin, vratim se iza žute crte. Bankari su nam je prvi uveli, sada poštari… Ko je sledeći? Mora da je u pitanju neka EUropska direktiva, disciplina je najvažnija.
U neka srećnija vremena, kada su poštari raznosili pisma & penzije, bili su glavne baje u kraju. Ne samo kod nas. Nije ni čudo što su o njima ispevane mnoge pesme.
Jedna od najpoznatijih je “Please Mr. Postman“. Većina ljubitelja muzike pamti je u izvođenju grupe Carpenters, no priča koja stoji iza nje je jako zanimljiva.
Daleke 1961. godine, ženska soul grupa The Marvelettes se spremala za audiciju u diskografskoj kući Tamla Motown. Očajnički im je bila potrebna i neka originalna pesma, pa im je u pomoć pritekao jedan od njihovih drugara. Pouzdanih podataka o nastanku ove pesme nema, jer se često pominju različiti koautori. Jedino je sigurno da je prošla kroz doradu jednog od najpoznatijih autorskih timova svih vremena, Holland-Dozier-Holland.
Rezultat je bio impresivan. Bila je to prva pesma koju je Motown izdao koja je dospela na čelo neke top liste. Ostalo je istorija.
The Beatles su je snimili za album With the Beatles (1963) i često izvodili na koncertima. A prava pikanterija je da bubnjeve na originalnom snimku svira niko drugi do legendarni Marvin Gaye!
Pomalo mi je žao nevaspitanog junoše sa početka priče – on, verovatno, nikada neće saznati za pesmu koja slavi poštare. I nikada neće postati “baja iz kraja”.