Evo smehotresne interpretacije jedne od čuvenih epizoda u istoriji rock’n’rolla: kako je mogao da izgleda jedan običan dan kada su David Bowie i Brian Eno (dobro, de: i Tony Visconti) stvorili jedan od najčudnijih muzičkih komada u opusu velikog pevača.
O snimanju albuma Low (1977) i, pogotovo, svemu onom što se dešavalo u studiju nadomak Berlinskog zida tokom danas mitski obojene “berlinske faze” Davida Bowiea, ispredaju se razne priče. Izranjaju razna svedočenja u biografijama koje se publikuju posle skoro 35-40 godina, a s obzirom na to da znamo kakve su im bile liste bakaluka tih dana, nije nikakvo čudo to što su te priče različite u odnosu na to ko ih priča.
Postojala bi mala mogućnost da na arbitražu pozovemo Roberta Frippa, ali on je došao malo kasnije, tek na album Heroes (1977), i na snimanju se zadržao samo jedan dan… Svejedno: možda je bolje ne buditi zmaja.
Komentari su onemogućeni.