I hold this letter in my hand
A plea, a petition, a kind of prayer
I hope it does as I have planned
Čuvate li svoja stara ljubavna pisma? Žuta od starosti, pohabana od mnogo čitanja. Pisana hemijskom koja se lagano razgrađuje bačena na nekoj ledini, ili je odavno pretopljena i sada je deo kvake jedne od kabina muškog vecea na autobuskoj stanici. Na papiru iz sveske koja je pre dvadeset godina otišla u staru hartiju i reciklirana se reinkarnirala prvo kao nekoliko listova iz objavljene zbirke nekog seoskog pesnika, a pre nekoliko godina istim procesom kao stranica u dnevnim novinama na kojoj je objavljena fotka nekih ispraznih duša u provodu…
Verovatno su mnogi od nas poklekli iskušenju i bacili ih. Neki od nas su učinili to kako ih ne bi pronašli naši sadašnji partneri i bili ljubomorni. A neki drugi da ne bi poklekli iskušenju i ostavili ono što trenutno imaju, shvativši da im u životu nikada nije trebalo niti će im trebati ništa više od onoga šta su ta pisma obećavala…
Kao što je fizički materijal od kojih je nastalo to pismo evoluirao u neke druge, sasvim strane oblike, verovatno se i osoba koja vam ga je sročila razvila u nešto sasvim drugo od onoga što pamtite. Pritisnuta gorčinom godina, verovatno u njoj nema više ni trunke onog žara i strasti koje je prosipala po tim stranicama…
Zato ne bacajte svoja stara ljubavna pisma, jer mnogi kreativni, zaljubljeni i ispunjeni ljudi žive još uvek samo na njima…
Come back to me
Come back to me
O baby please come back to me.