Ој, кафано: Дам

Фотке које најређе објављујем су управо оне за које сам некако имао највише времена. Већ седим, меркам око себе, натенане, у добром расположењу и са фоткалицом при руци. Јер сам у кафани.

Зашто их ретко објављујем? Слепа мрља у мозгу, како ми се чини. Јер, што да не? И није то ни нека хиперпродукција, јер у ствари ретко залазим у кафане. Али зато, кад већ зађем, врло често сам наоружан објективом.

Ово ми је најстарија таква фотка. Можда је требало да је поново преснимим, али нека, нека се забележи каквом сам килавом техником кренуо у преснимавање старих слајдова и негатива. Ту је и велика али није много боља.

Година је 1976, имена кафане се не сећам, а налази(ла) се на тргу Дам, у Амстердаму. Холандски се исто није прославио са називима за тргове – дам значи исто што и у енглеском, уставу, а и реч plein (трг) је вероватно изведена од нечег планарног, тј равног. Као да су други језици бољи – наш трг потиче од вашаришта, места где се одржавала пијаца, трговина; други језици имају везе са плацом, тј местом (за пласирање), што се код неких зове плаза, piazza – дакле пијаца, опет трговиште. Енглески назив овог трга, Dam Square, испадне још и најсмешнији, јер реч сквер у ствари значи квадрат, а Дам има у средини обелиск са кружним широким степеништем око себе. Код нас је то исправљено, ми сквером зовемо управо те округле тргове .

Напољу, на том степеништу, је требало да седе сви они хипици, али месец је био фебруар, кад чак ни трули западњаци не седе на хладном бетону (у ствари камену, то је нека боље тесана калдрма). Имао сам укупно једну ролну црно белог и једну ролну слајдова у боји, црно бели сам управо испуцао а и боравак је био при крају па сам се дао мало у ову врсту туристичког фоткања. Управо сам се био частио својим првим абнормалним објективом, неко Цајсово сокоћало од 30 мм, ето да и ја већ једном имам широки објектив. Коштао је доста, спрам мог тадашњег буџета, целих 70 гулдена.

Пили смо неко локално пиво, некакав Амстел (имају неки систем по ком знају који канали припадају истоименој реци а који су само канали), светли јер још нисам ни знао да постоји и тамни. Онај шарени део ормана иза шанка је био излепљен свим могућим новчаницама, а домаћин ми је објаснио да је пиво џабе ако исповртим новчаницу које тамо још нема. Нисам био те среће, СФРЈ динари су већ били заступљени са неколико апоена.