I tako, dođe čovek u Njujork, nema pametnija posla, nego napravi dovoljno fotografija da od njih može da sklopi kolaž-film. Pazi sad.
Ovaj rad je vrlo zanimljiv, ali u sebi krije dva suštinska problema.
Prvi je sindrom “zašto pas liže sebi muda”: samo zato što je nešto moguće uraditi, nije nužan pokazatelj da to treba uraditi. Poenta ovog videa je “gle šta ja mogu: beskorisno je, ali uta-ta, ja sam napravio, a vi niste”.
Drugi problem je, zapravo, prenesen na posmatrača koji piše ove redove: škrgućem zubima od zavisti što zamlata ima vremena da napravi ovu beskorisnu glupost, za koju treba mnogo vremena da bi ispalo kako treba, što ovde jeste slučaj. Koliko god benasto zvučalo, istina je da bih hteo da i ja mogu ovako nešto da radim. Jer, ovim mogu da se bave samo ljudi koji su rešili sva druga pitanja u životu.
Eh…