Utovar nedeljom, 1. mart

Još samo deset meseci do kraja godine. Uz ovakve događaje, ima da prođe kao dlanom o ⊕⊕⊕⊕⊕⊕⊕ (samocenzurisano).

Ako razumete naše motive (otvorene i skrivene), pobude (iskrene i perverzne), ideje (nove i stare), namere (dobre i one manje dobre), svrabove (mentalne i fizičke) i, nadasve, preporuke (važne i obavezne), onda ćete razumeti dve stvari u današnjem utovaru.

Toma

Prvo, razumećete zašto umesto uobičajenog prvog komentara postavljamo neuobičajeni citat. Drugo, razumećete zašto ovom citatu ne treba nikakav naknadni mudri komentar, nego je dovoljno izreći samo par kratkih opaski, e po principu jen-dva-tri(-četr)-dosta. Ima i treće, ali nas je ptičica posavetovala da se obuzdamo.

Ja sam napisao govor, ali kao i sudbina mnogih govora, dok sam sedeo i slušao laureate, a posebno Vivaldija, palo mi je nešto na um što nisam napisao i verovatno bi trebalo češće da slušam muziku dok pišem govore. Bez ikakve veze pale su mi skraćenice dve instutucije na pamet: Narodna banka Srbije i Narodna biblioteka Srbije. Obe su en-be-es (NBS). Samo što u onoj može mnogo toga da se devalvira, a u ovoj sve dobija na vrednosti kako vreme prolazi. I zato vam hvala za priliku da vam se svake godine obratim, dok budem u mogućnosti ja ću da vam se obraćam.

Tomislav Nikolić, diplomirani predsednik Srbije,
naučni radnik, kajlokačitelj prvog reda, čuvar ekološkog neba iznad pecare rakije u Bajčetini i, nadasve, dobar i duševan čovek
u obraćanju povodom obeležavanja Dana Narodne biblioteke Srbije, dne 27. februara 2015. godine

Also šprah Tomislav.Elem:

  1. Što zelenije to pliva.
  2. Kućica u gorici na jedno dvajes’ gradi.
  3. Neka čuje ko ima stomak. Neka razume ko ima soli u glavi.
  4. (bonus) Prosto nas je sramota koliko se dobro osećamo zbog ovih heteroakademskih i duševnopodmazujućih reči.

U međuvremenu, pitanje kalendara iz podnaslova zahteva kratku raspravu. Evo uvodne reči.

Vreme!Kad potrošimo tih deset meseci, šta će nam ostati? Pa, narednih dvanaest. Za razliku od svega ostalog, vreme se još uvek proizvodi uobičajenim ritmom, niko neće da spizdi tu fabriku da bi ušićario na propasti, niko neće da iseli proizvodnju u neku nedođiju, zameni standardni proizvod boflom i đubretom a standardni počne da prodaje kao specijalizovani model za butike po petostrukoj ceni. A onda ćemo, uživajući u tom proizvodu, slaviti jubileje, jer smo osvedočeni majstori za prolaženje vremena.

A sad vi.

Traži se primeren tekst koji bismo stavili ispod ove slike, ako takav uopšte postoji.

Fali tekst...

[tekst ispod ove slike glasi…]

JabukePiroćanac na pijaci, ispred tezge sa jabukama.

– A pošto jabuke?

– Što više kupiš, to su jeftinije!

– A, onda tovari dok ne ispadne džabe!

Multitasking u stvarnom životu se u današnje vreme smatra nužnom potrebom. A kako je to bilo pre mobilnih telefona, možete proveriti na starom primeru iz majčice Rusije.

russian-phone-booth

Stara i nadasve mudra poslovica nas je upozoravala°: dvaput meri, jednom seci!

Ove mere Narodne banke Srbije, koje su, navodno, bile dugo očekivana reakcija institucije na posledice situacije sa bankarskim kreditima nastale zbog (neočekivane?) promene Шолја:kursa CHF, možemo da okarakterišemo kao postmoderno tumačenje pomenute poslovice: “triput sečem i opet kratko”.

Najgrđe od svega je u tome što je takav princip ugrađen u temelje strategije moderne srpske ekonomije. Pa ti de.

________
° Kažemo “upozoravala nas je”, a ne “upozorava nas”, zato što je to, jednostavno, tako.

stzur_feetDa vidimo…

Imali smo frizerski salon Хаир.

Još nismo našli manikir koji bi se zvao Наил.

Našli smo samo ovo, slučajno:

Vašoj pažnji preporučujemo čudnu, neobičnu i potpuno šašavu kolekciju fotografija koje su rad fotografa po imenu Edy Hardjo. Prvi kontigent smo našli kod pande koji se dosađuje, a druge potražite sami, recimo na prethodnom linku preko imena autora.

Hulk!

Uzgred budi rečeno, shvatili smo kako Hulk naraste kad nešto popizdi. Nismo ukapirali kako se dešava da simultano popizde i gaće koje nosi. Radna hipoteza veli da tu ima nečega sa mirisima (ne bismo da ulazimo u detalje ako ne moramo). A ovo što je Hulk pocepao gajku za kaiš, to nema veze.

Zvoni telefon u kancelariji.

– Alo, šefe! Bolestan sam! Boli me glava, boli me stomak, boli me ruka, noga…

– Joj, šteta, a baš si mi danas bio potreban. Nego, znaš šta: ja kad ujutru ustanem, pa me tako sve boli, ja potražim svoju ženu, skočim na nju, obavim pos’o i sve boljke me prođu, ama k’o rukom odnesene. Pa, ako me razumeš…
Dvoje...

– Dobro, šefe! Pokušaću, obećavam!

Sat vremena kasnije, ulazi lik u kancelariju.

– Šefe, sve ste bili u pravu, hvala! Više me ne boli glava, ne boli stomak, ne boli ruka, ne boli noga, e vala, kao rukom odneseno, što rekoste! E, da: šefe, ala lepu kuću imate, svaka čast!

Kuba?Moskva. Zima. Sneg. Dečak igra fudbal. Odjednom – zvuk razbijenog stakla. Istrčava surovi, ruski domar sa metlom i trči za dečakom. Dečak beži od njega i misli: “Zašto, zašto sve ovo? Šta mi treba taj imidž uličnog dečaka, sav taj fudbal, svi ti drugovi? Zašto? Sav sam domaći uradio, zašto ne sedim kući na trosedu i ne čitam knjigu svog omiljenog pisca, Ernesta Hemingveja?”

Havana. Kuba. Ernest Hemingvej sedi u svom kabinetu u vili izvan grada, završava pisanje novog romana i misli: “Zašto, zašto sve ovo? Kako mi je samo dosadilo sve ovo, ova Kuba, ove plaže, banane, šećerna trska, ova vrućina, ovi Kubanci!! Zašto nisam u Parizu, ne sedim sa svojim najboljim drugom, Andreom Morua, u društvu dve prelepe kurtizane, pijući jutarnji aperitiv i raspravljajući o smislu života?”

Misao o  MoskviPariz. Francuska. Andre Morua leži u svojoj spavaćoj sobi, mazi nogu prelepe kurtizane, pije svoj jutarnji aperitiv i misli: “Zašto, zašto sve ovo? Kako mi je samo dosadio ovaj Pariz, ovi grubi Francuzi, ove priglupe kurtizane, ova Ajfelova kula, sa koje ti pljuju na glavu! Zašto nisam u Moskvi, gde je hladnoća i sneg, zašto ne sedim sa svojim najboljim drugom, Andrejem Platonovim, uz čašu ruske votke i ne razgovaram s njim o smislu života?”

Moskva. Hladnoća. Sneg. Andrej Platonov. Na glavi kapa sa ušima. Na nogama valjenke. U rukama metla. Trči za dečakom i misli: “Govnar mali, kad ga budem stigao, ubiću ga od batina!”

(Pokupljeno sa http://www.anekdot.ru/id/-2030419047/… preveo El Grande Miško)

Hattie McDonaldPovodom 101. rođendana Hattie Mae Macdonald,  upriličen je intervju sa njom.

Reporter: Možete li nam dati neki koristan savet kako da dosegnemo vaše godine?

Hattie: Za bolje varenje pijem pivo. U slučaju gubitka apetita, pijem belo vino. Ako mi padne pritisak, pijem crveno vino. U slučaju visokog pritiska, pijem viski. A kada se prehladim, pijem rakiju.

Reporter: A kada pijete vodu?

Hattie: Nikada nisam bila toliko bolesna.

Da li reklame navode korisnike na proizvod, gađajući određenu ciljnu grupu ili reklame pokušavaju/uspevaju da navuku široke mase ka oderđenom cilj(a)nom proizvodu? Da li devojke treba da ne nauče gradivo i zbog toga prevremeno izađu sa ispita, ali ipak da nauče adekvatno da koriste muški WC? Da ček, ček... koji ti ono beše?li momci treba da nauče kako se neadekvatno koristi aparat za gašenje požara i treba li im metar da bi sebi dokazali koliko su slabi muškarci? Da li privatnici u Srbiji treba da rade 24 sata sedam dana u nedelji, ako uopšte misle da im posao uspe ili da se manu tog ranog ustajanja i kasnog leganja, pa da se okrenu igrama na sreću (jer svaka dobija) ili kockanja (kad već postoji popust za “stare mušterije”)?

Da li smo postavli ovakvi ili ćemo ovakvi postati? Da li je televizija ogledalo života ili život postaje ogledalo televizije?

Težak je taj bubeći život…

Težak je taj bubeći život...

Postite li? Ne glupirajte se: post nije stanje blagoutrobija, već stanje duha. Postoje tri vrste onih koji poste hranom: sirotinja (jer nema drugi izbor), budale (jer budale sve znaju) i patuljci (jer u bajkama je sve moguće). Ako ste patuljak iz bajke, nemamo primedbi. A vi ostali, preduzmite nešto ili zamolite nekog da preduzme nešto za vaš račun.

Sendvič sa tunjevinom

Ko čuo, ko ne čuo; ko dospeo do ovde, ko odsustao još kod mudre poslovice: prijatan ručak vam, svima, želimo.

2 komentara na temu “Utovar nedeljom, 1. mart”

  1. [Text unter dem Bild sieht…]
    Meine großmutter war octopus.
    Sad znam zašto neki kažu da Nemice imaju hladno srce.
    Ej, prika, pridrži malo ovo da se javim na telefon.
    Ama, nervira me taj zvuk. Škripe mi kuglageri na rolerima.
    Nosim buket mom Fritzu, rođendan mu je… a vi nećete ništa?
    Ich liebe Oktober.
    Pivo loše utiče na kičmu i obara telesnu temperaturu.
    “Kud sam baš danas jela podvarak sa kolenicom… Ah, nema veze. Ako sad upustim, prelazimo na mokre majice.”

    …i tako…pustio sam Vivaldija … onako, bez ikakve veze…
    Prosto me sramota kako mi dobro ide.

Komentari su onemogućeni.