Prijatelj

Prebiranje po fonoteci od pre neki dan je bilo naporno i uzbudljivo. Da ne beše toga, ko zna šta bismo danas slušali.

A ovaj fini komad plastike bi i dalje ćutao o priči koja se nije desila.

Ovdašnji Комшија je poodavno napisao tekst o grupi Rare Bird i u njemu ispravno primetio da su oni bili “jedan zamalo velik bend”. Posle magičnog drugog albuma, onaj tip koji je prebirao po Hammondu je napustio grupu i potražio sopstvenu sreću.

Graham Field je svoj ego namirio tako što je grupu nazvao Fields. Društvo su mu pravili Andrew McCulloch za bubnjevima, koji je već imao zapaženu ulogu na džeziranom albumu King Crimsona Islands (1971), i Alan Barry na gitarama. Potpisali su ugovor sa kompanijom CBS i snimili album.

Fields (1971) uopšte nije loš, ali ima strahovitu manu jer je nefokusiran. Kao da je raspolućena ličnost: jednom nogom je u prošlosti, a drugom u budućnosti. Pesma “A Friend of Mine“, koja ga otvara, ujedno i jedini singl koji su izdali, upravo je ono što su mogli da budu. Kao i još par instrumentalnih numera. Ostatak pesama se, još uvek, oslanjao na zastarele R&B sheme koje više nisu bile interesantne.

Slušajući ovu muziku, jasno nam je da je Field fenomenalan muzičar i da je mogao da stane na crtu bilo kome od vrhunskih klavijaturista toga vremena. Ali prava zvezda ovog albuma je McCulloch. Njegovo furiozno sviranje bubnjeva pokazuje da je bio jedan od apsolutno najtalentovanijih muzičara svoje generacije, što će ubrzo pokazati kao član grupe Greenslade.

Kako Field priznaje, nisu uspeli jer nisu imali dobrog menadžera, a u CBS-u se promenila upravljačka garnitura – otpisali su ih bez pardona.

Po raspuštanju grupe, Field je batalio rok muziku i postao profesor, McCulloch se posle Greensladea posvetio svojoj strasti, jedrenju, te i danas vršlja negde oko Grčke, a Barry čami u nekom studiju kao dežurni muzičar.

Tako zauvek ostadoše neka “druga liga”, sa jednom fenomenalnom pesmom.