Učio nas je da je bitno lucidno nastupiti.
Vrlo davno, pre dva veka,
Varalica neka prosta
Došetala do Cetinja,
A u svojstvu važna gosta.Skupili se Crnogorci,
Sve go junak do junaka;
Slobodari, divi, borci
Pod teretom od pušaka.
Oklevao ni tren nije;
Dično stao kraj duvara:
„Velmoža sam iz Rusije –
Birajte me za svog cara!“Kako reče, puška puče
A za njome šenluk pravi.
Grabaju se ko će prvi
Gospodara da objavi.Odvažnoga i po meri
Proviđenje posla Sina.
Posta zemlja do večeri
Nezavisna carevina.***
Još i danas kada čitam
Epizodu Šćepan Mali,
Golem teret od iskona
Na dušu se moju svali.Onda jecam samom sebi
Kao da su reči meci.
Zaćutati?Ispričati?
Bez zazora svojoj deci:Došao je kolko juče
Huliganac neki stari
I bitanga od čoveka
Da moj narod nasamari…Vukota Babović
(Napušten tor, Ošišani jež, 1997.)