Једно од места на списку за обилазак кад дођу деца у госте је и “Банатска кућа”. Пошто смо већ видели “Пахуљицу“, није ме се дојмило нешто жестоко, тај фазон са подом од углачане цигле или бибер црепа, старом циглом по зидовима и осталом етнографијом више није нека новост.
Међутим, Ика (ако сам добро запамтио име газде) је отишао много даље. Није се зауставио на томе да набаца старе фењере, урамљене фотографије и креденце покупљене из околних села. Ово је строго локално, са доста ствари из историје града.
Не знам да ли је кућа реконструисана или зидана наново, вероватно ово друго јер има степениште – та ајте молим вас, ко је још у Банату зидао сељачку кућу на спрат. Има ту свега – и старих пегли на жар, и дрвених кломпи, шоља, ћупова, и куварица (на мађарском) окачених. Ово бело што се види лево није зид, то је зидана сељачка пећ која се по правилу ложи на тулузину (за оне који не знају лалински, кукурузовину). И можда најважнији архитектонски детаљ: кућа има гонк, незастакљен. На улазним вратима витраж, рад неког месног сликара, но то је пар фотки за неку другу прилику.
Етнографија се не завршава на декору. Јеловник, поред стандардног роштиља, обухвата и супу, праву банатску бистру јаку и масну, паприкаш, гулаш, две-три феле чорбе и онак, чуј мене онак, баш ме спопало, и онда по врх тога насуво с маком, штрудле, палачинке и којешта. Ракија се служи на фићоке а не на штамплице.
Ни хлеб није стандардно индустријско ђубре, него некакве лепиње, понајвише налик сомуну, нисам успео да искамчим тајну ко им то пече. Порције су поприличне, за четири особе препоручују порцију за три, и опет остане да спакују да се понесе, и обавезно и остатке од хлеба, то се не баца.
И као и код њиховог београдског парњака, не ићи суботом или кад је гужва, умеју да не добаце квалитетом. Последњи пут смо били јесенас, и канда су се опет вратили на старо, иако је главна госпоја (за коју нисмо били начисто да ли је куварица или само келнерица) отишла својим путем и отворила своју кафану.
Тражећи фотку за ово писаније, приметио сам да немам ниједну где би се видело све што сам хтео да покажем, него сам нашао три суседне. Што је аутокрп који сам заборавио да направим тада. Нема везе, може и накнадно.
To je renovirano, jer je prethodni objekat izgoreo (zbog dobrog lozenja i slamnatog krova), zato ima tih modernih detalja kao sto je sprat 🙂
Ranije se kafana zvala Ika i sin, ili tako nekako, a mnogi i dan danas je zovu “Kafana kod Ike”, tako da je poznata i pod tim imenom.
Ех, да се све мистерије овако лако решавају, где би нам био крај 🙂