Ој, кафано: Трамвај 2

Након оног Пожаревца од пре неки дан (а у времену у ком се одиграва радња, сутрадан) стигосмо у Ниш. Тамо смо се срели са Шефом и Владаном и још неком братијом, провели пар дана и били у доста кафана. Ред је, на летовању смо.

Но, од можда три фотогеничне кафане (од којих је укупно једна задржала штимунг градске кафане од пре сто година, али сам био навалио на оно на столу а мање на фоткање) нисам за овде одабрао ниједну. Данас, један кафић.

20120817_21_42_00_194 niš tramvaj

Јесте да се зове скроз неоригинално “Трамвај” али је све остало скроз оригинално. Ово је подсетник да је Ниш некад био индустријски град са својим градским трамвајем (а имали смо индустрију и другде), који је склоњен… пише тамо на зидовима, на местима где би били прозори, и кад и како. Не сећам се да ли пише и зашто, али вероватно је неко сместио Зеки Роџеру. На ту тему, могли би да се братиме са Сан Франциском.

Таваницом не иде никаква жица, нити вагон има тролу (а нисмо приметили ни руду напред, дакле нема погона), али зато је у под, на самом улазу, уграђено нешто пруге са све скретницом. Келнерице зује, како то већ иде у кафићу. На улазу, зачудо, врева и гужва, ал’ као и у сваком превозу, најбоље је сести у шарагље.

Нашкљоцао сам читаву серију, са све оним месинганим шипкама, фењерима, плочицама са поруком Селми, и све делује као врло уверљива реконструкција. Један једини детаљ одудара – вијци са крстастом главом (за тзв. плус одвијач), које нисам видео до бар седамдесетих, приличан анахронизам. Но, ако у музеју преисторије могу излошке да стављају у индустријски произведено стакло или пластику и осветљавају на струју, да опростимо онда и те завртње.

Из овог угла сам урадио и један синемаскрп, од ове и још четири суседне фотке, па ко жели да погледа, ту је. Ћерка је навалила на воћну салату (и да, сунцобранче је завршило у мојој бради, за пригодно фоткање) а ми опет на, шта се може, никшићко тамно, оно мало кад већ немају нормално.