A sad, spektakl: Johan Sebastijan Bah, preludijum broj 1 u C duru, opus 846, ciklus “Dobro temperovani klavir“.
Vežite se. Polećemo.
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći.
(—)
<mesto za dug, glup, ali komplikovano izrečen pasus koji pak zvuči jako pametno>
(—)
I zato, svaka im čast!
Lični favorit: 01:48, pogled u note.
Видео сам ово пре десет година, деца из петог разреда су сасвим лепо свирала на исте такве… хм, цеве или цевове (пита се Лала). Ал’ није било тог додавања и узајамног ударања, него су ударали о под. У ствари, мора да један држи шипку а други цев, иначе бисмо морали да чујемо два тона, или ударају две цеви исте дужине…
Како неко рече, сваки концерт је у ствари позориште.