Lutajući po sajtu New Musical Expressa, naleteo sam njihov izbor 100 najboljih video klipova. Mrzim ovakve stvari jer je prosto nemoguće izabrati 100 najboljih pesama, albuma, knjiga, bilo čega… Ali su ovakve liste zgodne da se sagleda “uređivačka politika” samog medija.
Kada sam video da je “Bilie Jean” Michaela Jacksona na stotom mestu, sve mi je bilo jasno.
Iako je, svojevremeno, NME bio novina koju sam redovno čitao više od decenije, nikada mi nisu previše pasovali. Bili su suviše radikalni za moj ukus i trudili su se da pronalaze nova imena po svaku cenu. Dizanje u nebesa anonimusa bilo je uobičajeno (mada se među njima znalo naći i dobrih stvari), a pljuckanje po etabliranim izvođačima je bilo često.
Kada sam utvrdio da nam se muzički ukusi uglavnom razlikuju, prešao sam na nešto drugo.
Sa nekoliko klikova sam prošetao njihovim stranicama i utvrdio da se u proteklih par decenija ništa nisu promenili – i dalje furaju gomilu izvođača koji van NME-a ne znače ništa. Uz potpuno ignorisanje mnogih velikih i odavno dokazanih.
Možda ja jesam pomalo neobavešten, ali ne baš toliko. 
Kako više nisam imao strpljenja da gledam klipove redom, spustio sam se među prvih deset. Današnji je, na moje veliko iznenađenje, među njima. Ne verujem da su se glasači mnogo uzbuđivali oko Chrisa Isaaka, jer to nije muzika koja ih interesuje, ali “glumica”, nekadašnji top model Helena Christensen, još uvek mami uzdahe bez mlataranja sisama & vrćenja guzicom, kao što se to danas radi. 
Erotika & dobra atmosfera nikada neće izaći iz mode, jebeš seks. 
Isto je i sa dobrom muzikom. Chris Isaak je ozbiljan autor sa serijom odličnih albuma i taj opus vredi proveriti. I sam sam bio prijatno iznenađen kvalitetom njegovih radova. 
– * –
Sigurno vas interesuje i koji je, po NME-u, najbolji klip? I to je iznenađenje. Dovoljno je da natuknem da smo o njemu odavno pisali. 
Komentari su onemogućeni.