Veća fotografija je ovde.
(Sad bi Rusty rekao: “Fuj! Razglednica!”)
Dvorac Šenbrun je, pre svega, materijalni artefakt istorije besa jedne carske dinastije na jednom mestu. O tom sadržaju radije ne bih ni da razmišljam, a kamoli da pišem ovde. Uglavnom, ovo je jedno od onih mesta na svetu za koja kažemo “nema dalje od ovog”. Međutim, postoji nešto što nisam mogao u prvom času da ukapiram, neka specifična izuzetnost koja Šenbrun odvaja od ostalih mesta u Beču. I tek kad sam najzad krenuo da preslažem fotografije iz Beča po temama, a ne po hronološkom sledu boravka tamo, poredeći Šenbrun sa drugim palatama, ukapirao sam o čemu je reč.
Šenbrun je dizajniran po principima koji spolja nisu toliko kitnjasti (naglasak je na “toliko”, a ne na “kitnjasti”, jer i ovde ima te silne “fasadne plastike”). U kombinaciji sa ogromnošću te zgrade (1441 soba!), postoji neka zadivljujuća otmenost koja prevazilazi sve one bogato i prebogato ukrašene zgrade, neka prosta nadmoćnost koja je zbilja obeležje careva.
Kad pogledate unutra, ova moja teza padne u vodu uz glasno “buć!”, ali svejedno, sada više ne mogu da prestanem da posmatram Šenbrun drugačije nego kao mesto koje svojom pojavom isijava nadmoć nad svima koji mu priđu.