Pesma u pesmi

Kako je broj mojih priloga na blogu svakim danom sve veći, tako mi raste i konfuzija u glavi. Sve mi je teže da se prisećam o čemu sam pisao. Šef je, kao i uvek, praktičan: od početka je uveo tabelu u kojoj se može naći tačan inventar dosadašnjih priloga.

Fali mi ona druga tabela, koja popisuje o čemu bih mogao da pišem. To je često veći problem od samog pisanja.

Dobro, imam i ja neke podsetnike jer sam odavno prestao da pamtim, pa ih pogledam s vremena na vreme. Ali mi uvek nešto promakne.

Danas sam se setio engleske grupe Camel. Iako spada u moje favorite još od tinejdžerskih dana, u kratkoj konsultaciji sa pomenutom tabelom sam utvrdio da o njoj niko od nas nije pisao.

Sramota!

Repertoar Camela je toliko dobar da mi je teško da odaberem pesmu za danas – o bilo kojoj bih imao po nešto da napišem. Tako da se odlučujem za kockarski potez – kada već ne idem u kladionice i ne umem da se kockam.

Gugao mi se čini kao dobar virtuelni rulet, pa se unapred odlučujem da on izabere – prva koju mi ponudi, biće današnja.

“Song Within a Song” nije najbolja, ali je jedna od najpopularnijih pesama iz repertoara Camela. Kada bolje razmislim, sve one vrline koje krase ove muzičare su skupljene u njoj. Besprekorna svirka, česte promene u tempu, neuobičajena struktura, međuigra instrumenata, melanholična atmosfera i sasvim fini tekst.

The sun has left the sky
Now you can close your eyes
Leave the world behind until tomorrow
The dream is like a song
It leads you on and on
The piper plays his tune so you must follow

So far beyond the sky
Not knowing how or why
You realize this feeling is forever
And though another day
May steal your dreams away
You and the song will always stay together

Duša Camela je fenomenalni gitarista Andy Latimer: oko njega se sve vrti. Prepoznajem u klipu na klavijaturama magičnog Holanđanina Tona Scherpenzeela (Kayak) i Colina Bassa, o kome sam nedavno pisao.

[Edit: Mrtav link je promenjen, nemamo više odgovarajući video sa koncerta.]

Uprkos nesumnjivom kvalitetu svojih albuma i vrhunskim muzičarima koji su prošli kroz grupu, Camel nikada nisu postali “prva liga” engleskog roka. Ako je za utehu, mnogi danas poznati muzičari ih ističu kao svoje uzore. I zato, ne gledajte ocene na Allmusicu, nego pustite bilo šta od njih sa Cevke – i uživajte. Amerikanci, jednostavno, ne kapiraju ovakvu muziku.

Pišem u novu tabelu – moraću uskoro o njima još koju.