Им’о сам страшан трактор

Има један стари виц који се сваки час појављује поново, ко зла пара… био је спомињан и овде. Пуна верзија је затурена негде у архивама старог Сезама, а овде… ајде по сећању.
На неком пољопривредном сајму сретну се Лала и Тексашанин. Реч по реч, пиво по пиво, распричају се они, и у нека доба пита Амер

– Јел, пријатељу, имаш ли ти шта земље?

– А, фала на питању, радим три максима (ускаче преводилац да објасни), првокласна, дугмад да сејеш капуте да жањеш… А ти, имаш ти штогод?

– Е, другар, не да имам, него кад седнем ујутро на трактор и кренем, до увече се возим и још увек сам на својој земљи.

– Разумем те потпуно, имо сам и ја таки трактор, једва сам га увалио некој будали.
takitraktor02Већ смо се овде питали ко смишља те вицеве. И о кретању идеја кроз човечанство – где настају, ко од кога копира и ко ће то знати, јер по начелу истовремености оне најбоље настају на више места истовремено.

Е сад после два линка, једног на чланак о изумитељима вицева и једног о СФ идејама, питате се куд сам кренуо. Па, право тамо.… Nastavite sa čitanjem >>

Pesma koja ništa ne znači

Grdno sam se namučio kako bih rastumačio jednu od pesma o kojoj sam hteo nešto da napišem. Na stranu izgubljeno vreme – koliko god puta da sam je danas pustio uvek bi u njenim stihovima čuo nešto drugo, te su mi se javljale razne asocijacije koje su me sve dalje odvodile od njene suštine.

Kada je tako, onda je bolje da celu tu priču odložim za neki drugi dan.… Nastavite sa čitanjem >>