Grdno sam se namučio kako bih rastumačio jednu od pesma o kojoj sam hteo nešto da napišem. Na stranu izgubljeno vreme – koliko god puta da sam je danas pustio uvek bi u njenim stihovima čuo nešto drugo, te su mi se javljale razne asocijacije koje su me sve dalje odvodile od njene suštine.
Kada je tako, onda je bolje da celu tu priču odložim za neki drugi dan.
Da bih opustio mozak & proprao uši, odlučim da pustim nešto lagano & relaksirajuće. Izbor padne na kompilaciju Donovanovih pesama. I tako krenu da se smenjuju Sunshine Supermen, Season of the Witch, The Hurdy Gurdy Man, Lalena, Colours, Universal Soldier… nikada kraja, a sve su dobre. Kakvi dobre, odlične! 
E, kada je počela “Barabajagal“, zasvrbeli su me prsti.
Razlog je prost – pesma je zarazna. Očigledno je da je Donovan prvo smislio refren, a ostali deo teksta nije bio važan, jer stihovi između su samo nabacani. Ali…
Donovana na ovom snimku prati kompletna prva postava Jeff Beck Group! Od distorzične gitare do skakutavog poigravanja za klavirom Nickyja Hopkinsa, muzički je sve na svom mestu – praktično, ovo je lep dokument o tome kako je grupa u to vreme razmišljala i koliko su daleko bili ispred Beckovih drugara iz Yardbirdsa (Page, Clapton). Mickie Most, producent koji je radio za obojicu, potvrđuje da se sve desilo slučajno. Beck čak nije ni imao gitaru pri sebi – morali su da je pozajme negde. Naravno, Fendera. 
Važnu rolu imaju i dve vrsne pevačice – Madeline Bell & Lesley Duncan. Govorka se da je na snimanju bila prisutna i treća – Suzi Quatro (!?).
Kako god bilo, Barabajagal (1969) je poslednji Donovanov veliki album. Sve ono što je kasnije radio, uprkos njegovoj sposobnosti da piše dobre pesme, odneo je vetar. Verovatno je Mickie Most u pravu kada kaže:
Jedan od Donovanovih problema je bio taj da nikada iza sebe nije imao band. Pošao bi na turneju i rekao: “Ovo će biti turneja na kojoj će glavnu ulogu imati flauta”. Onda bi angažovao flautistu, basistu, a on bi svirao gitaru. A onda bi rekao da će da krene na rok turneju, pokupio bi rok muzičare, ali nikada nikoga nije dovodio u studio. Tako stvari ne funkcionišu.
Ostaje nam samo da naslućujemo šta bi se desilo da je Donovan imao drugačiji pristup svom radu.