Broken Flowers (2005) je jedan od slabije ocenjenih filmova Jima Jarmuscha. Govori o mirnom & usamljenom tipu otprilike mojih godina (igra ga Bill Murray) koji, neočekivano, dobija pismo od neke svoje bivše ribe – obaveštava ga da sa njim ima sina.
Nevolja je što glavni junak pojma nema koja mu se bivša obratila…
Film počinje genijalno režiranom sekvencom kako pismo putuje, a prati je današnja muzika.
Po običaju, lampica mi se trenutno upalila, pa sam se dao u poteru za muzikom. Uskoro mi je pristigao i disk za mene nepoznate Holly Golightly. Očekivao sam pesme u retro fazonu poput ove – a dobio sam nekakav garažni rok novije generacije, tako da album Truly She Is None Other (2003) danas uglavnom skuplja prašinu i retko ga potežem.
No, disk je imao svoju svrhu. Tako sam utvrdio da drugarica Holly nije autorka ove sjajne pesme već – Ray Davies. Kako The Kinks spadaju u onu najužu grupu ličnih favorita čiji opus dobro poznajem, češkao sam se po glavi i pitao se kako mi je ova pesma promakla.
Posle podužeg istraživanja ispostavilo se da su je Kinksi snimili kao demo verziju koja se negde zagubila tokom raskusuravanja oko njihove zaostavštine, u čemu su učestvovale diskografske kuće za koje su snimali. Pronašao sam i njihovu verziju. Sudeći po zvuku, nastala je sredinom šezdesetih.
Iako Holly ima snimljen priličan broj albuma, nisam imao želju da se dalje družimo. Dovoljna mi je samo ova jedna pesma.