Ovo je jedna od onih pesma koja ne može da se uhvati ni za glavu ni za rep.
Pa makar on bio i od rakete.
Kate Bush je na stranicama Suštine Pasijansa gostovala ukupno dva puta. Posle više od hiljadu objavljenih tekstova na temu muzike to i nije neki skor, ali je dobro za mene. Ne moram da ponavljam biografske podake, jer je priču o njoj Šef pre neku godinu odlično elaborirao onako kako samo on zna – opširno i sa mnoštvom detalja. Jedan od naših čitalaca je njegov tekst ovako prokomentarisao:
Kejt Buš nije za sve, ona je za odabrane, za one slušaoce koji traže nešto više u muzici i od muzike.
E, ja ću samo još malo da dosolim…
Tokom osamdesetih, Bušova je objavila četiri albuma. Jedan osrednji, Never for Ever (1980), vrlo dobar The Dreaming (1982) i dva vrhunska pride. Hounds of Love (1985) je, svakako, najbolje što je ikada uradila, a The Sensual World (1989) se može posmatrati kao nastavak tog remek-dela.
Naslov ne laže: na tom albumu Kate je nežna, romantična, krhka, senzualna, uopšte onakva kakvu je znamo u najboljim trenucima, ali… Snimila je i jednu pesmu koja se nikako ne uklapa sa ostalima. “Rocket Tail” je nešto neuobičajeno i za nju, pesma u kojoj, posle laganog uvoda, sve naprosto eksplodira.
Čim sam čuo album, uvce mi se zalepilo baš za tu pesmu, ponajviše zbog pratećih vokala bugarskih pevačica i pomalo nervozne solo deonice Davida Gilmoura. I stalno sam imao utisak da je konstruisana, a ne brižljivo komponovana. Tu su i stihovi koji deluju kao da su nabacani, što odudara od rafinirane poezije koju Bushova uobičajeno isporučuje.
Tokom godina, načitao sam se raznih “tumačenja”, uglavnom nebuloznih. I prestao sam da slušam tekst – može se uživati i bez njega u čistoj muzici. A onda je Kate, u jednom od svojih retkih intervjua otkrila tajnu:
Raketa je, zapravo, ime jedne od mojih mačaka, a pesma je napisana za bugarske devojke kako bi se najbolje pokazale njihove mogućnosti. Ako biste bili u istoj prostoriji dok pevaju, uočili biste čudno pucketanje u vazduhu – kao da je bilo previše harmonskih informacija u slaganju njihovih glasova. Tekst je smešna kolekcija stihova koji su samo nabacani, pa može biti o bilo čemu.
E, vala, na mačku nikada ne bih ni pomislio. 