Utovar nedeljom, 7. jun

Kako stojite sa čačkanjem tabua? Smete li da izgovorite ono što mislite samo zato što se većina ponaša kao da im je on ZAISTA napunio frižidere i otplatio kredite?

A znate li zašto vas ovo pitamo? Zato što ta sve raširenija pojava – da neko pruži kritičko mišljenje (pa makar i pogrešno, nema veze) o tom teniseru, a zatim da se podigne kuka i motika na tog ko je mišljenje naglas izgovorio – uzima sve većeg maha.

Slan'naS jedne strane, sasvim je u redu da ljudi prekriju svoje svakodnevne frustracije sanjarenjem o boljem životu, pri čemu nije ništa novo da su najglasniji oni koji san o boljem životu projektuju na zemlju Dembeliju u kojoj će današnji ћириличари počistiti gamad za račun budućih naraštaja patriJota, potomaka onih koji nisu znali kako se vadi pasoš i kako se kupuje avionska karta.

S druge strane, ti isti, nesrećni ljudi ne dozvoljavaju da im se dirne u idola jer, bože moj, on je osvojio sve što se može osvojiti (i nikad nikad nikad više neće biti neko kao on), on tečno govori pet jezika (i govoreći te jezike on će da reši sve naše probleme, videćete), on je zakupio ceo Sveti Stefan da se oženi (jer kakav je to Srbin koji ne napravi svadbu vleiku tri gubera), on je napravio tako lepog sina (i cela nacija je pala na kolena na onu sliku sa foto-ćijukalice kad je videla kako Junior pomno prati tatin meč), on je naš najbolji ambasador (jer kad već nemamo školovane ambasadore po svetu, daj bar njega). I zato nema veze što je rezident Monaka i hajde da prestanemo da čačkamo koliko puta su manje te njegove donacije od poreske obaveze koju bi imao da je rezident Srbije. Neee, on je srpski patriJota i to ne sme da se pita.

OpremaAli, nije bitno to. Bitno je nešto drugo: kad god neko zapita o tom teniseru, neko mu u roku od nekoliko sati zapreti smrću. Ali niko ne zapreti ničim, pa ni policija krivičnom prijavom onome ko zajebava predsednika države – baš kao što bi se desilo u svakoj iole uređenoj državi. Eventulano se malo pokrenu botovi, ali i ta moda je prošla.

Znate li zato se to dešava? Otkrićemo vam: zato što mi živimo u hiperprostoru u kojem vladaju isključivo bajke.

U međuvremenu, neko će primetiti da u toj tvrdnji postoji neka zavrzlama.

Nisu to bajke koje su neverovatne jer su lažne, nego su popularne zato što su toliko stare da više niko ne zna ko ih je i kada sastavio i počeo da prenosi s kolena na koleno. I zato one danas u sebi nose duh nekih nestalih vremena… A pošto je ovo Srbija, zemlja u kojoj je iskrivljena istorija daleko važnija od potencijalne budućnosti, pa zbog toga onda istoriju pretresaju svi osim istoričara (koji su sebi zadali posao da istoriju prekrajaju umesto da je beleže i tumače u kontekstu epohe), a budućnošću se niko ne bavi, jer koji će nam andrak budućnost kad imamo Noleta i koji će nam zaposlenje kad imamo grend slemove.

Ne liži monitor!Ovo iskustvo može preneti u veću sliku (engr. ekstrapolirati) dešavanja svuda oko nas. To su bajke i legende naroda Balkana o mnogim stvarima. Bajke o životnom standardu, kada automobil nije imao samo onaj ko nije hteo da ga ima. Balade o letnjim iskustvima, kada bi četa srednjoškolaca iz unutrašnjosti zauzela najbolji deo kampa na moru na barem mesec dana, a oni koji su našli za shodno da malo i rade pre letovanja, imali su para za kaficu ujutru i pivce predveče u najviđenijim kafanama od Rovinja do Dubrovnika (i tada su na crnogorsko primorje išli samo oni koji nisu znali za bolje, baš kao i sad). Skaske o školovanju tokom kojeg smo se zajebavali za sve novce, ali smo i učili, jer to tada nije bila sramota, pa iz škole izlazili sa kakvim-takvim znanjem koje se pokazivalo kao valjano jednom kad se na njega nalepi iskustvo. Legende o putovanju u Trst (ko je gledao kratko), to jest u Rim ili London (ko je umeo da dobaci pameću malo dalje), odakle su se donosili moderna garderoba, cvikeri za sunce čudnih naziva i oblika, fensi cigarete u tvrdom pakovanju, fina žestoka pića u još tvrđem pakovanju, gramofonske ploče kojih nije bilo u našim radnjama, pa čak i poneka poništena ulaznica sa koncerta nekog imena od kojeg se tresu gaće malobrojnim balkanskim smrtnicima koji još uvek nisu bacili kašiku,.

I šta sad, pitate vi nas? Pa ništa, osim notorne činjenice da je veći do sveta isplivao iz krize koja je počela pre sedam godina, a Oni se još uvek za svoje neuspehe vade na svetsku krizu. I ništa, osim činjenice da su se Oni za godinu i po zadužili više nego Broz za petnaest, a da ništa nisu napravili u korist nas, koji ćemo taj dug da vraćamo. I ništa, osim da svet opet putuje u druge krajeve, dok Oni odmah žigošu ono malo onih koji to rade odavde. I ništa, osim tužnog prepoznavanja da se potonuću ovog društva još uvek ne vidi dno, a da nam se Oni smeju u brk.

Naopako

Sve je naopako, ali vi to rešavate tako što se okrenete naglavačke umesto da učinite nešto da vratite stvar na mesto. Vi ste, ipak, za to vreme slobodni hleba i igara: turite se ispred televizora i ne trepćite dok gledate da li će kralj šljake, koji je još ranije pobedio kralja šljake da bi se borio za kralja šljake, uspeti da pobedi lika koji isto hoće da bude kralj šljake.

Savet Alana Forda

MitoviNauka je zanimljiva stvar. Međutim, nekim ljudima jako smeta to što je nauka, u svom osnovnom obliku, prilično monotona i dosadna stvar: nema spektakla dok ne dođe do popularnog tumačenja. Zbog toga neki ljudi pribegavaju blagom dodavanju informacija koje, uh, kako da se izrazimo, baš i ne odgovaraju činjenicama. Ima takvih gluposti mnogo, a vaš je posao da ih upoznate, proučite i, najzad, shvatite kao konceptualne promašaje, omaške u opservaciji ili, prosto, laži. Zavirite u ovu infografiku i proučite je: za početak, biće vam dovoljno da se suočite sa 52 raskrinkavanja naučnih mitova.

Kopanje.Jeste li u skorije vreme čitali poeziju? Niste? Šteta. Nema veze: pomoći ćemo vam.

Ja kopam
Ti kopaš
On kopa, ona kopa, ono kopa

Mi kopamo
Vi kopate
Oni kopaju, one kopaju, ona kopaju

Ovo nije bogzna koliko lepa poezija. Ali ne može se osporiti da je duboka.

(tnx Erika via FB)

Kako, molim?

Tačnije...

GuziceUmro Bosanac i predstavi se kancelariji Svetog Petra, koji je raspoređivao gde će ko, pa šta će, stade u red. Ispred njega u redu neki ćelavi matorac i hipik. Stane matorac ispred Svetog Petra, a ovaj, pošto se pokaza da je slep, opipa rukom njegovu glavu, pa reče:

– Dobri čoveče, pa ti nemaš kose! Dosta si proživeo i napatio se tokom zemaljskog života, ti
si zaslužio da prođeš kroz biserna vrata. Pođi u raj!

Protom stane onaj hipik pred Svetog Petra, a ovaj opipa njegovu čupavu, dugu i masnu kosu, pa zahvati spreda i uhvat iza neurednu dugu bradu, pa reče:

– Na šta to ličiš, neverniče! Marš u pakao! – i šutne ga u šaht koji je nedaleko stajao otvoren.

Sad razmišlja Bosanac u panici: “Šta da radim? Proćelav sam, ako me uhvati za ćelu, onda
super, a ako me uvati za kosu, teško meni!” Bez previše razmišljanja, Bosanac skine gaće i okrene dupe Svetom Petru. Ovaj opipa, pa reče:

Pepermint!– Dobri glavati čoveče, prolazi u raj!

I krene Bosanac, sav radostan, kad posle nekoliko koraka začu Svetog Petra:

– Hej, dobri glavati čoveče!…

Bosanac pretrnu do koske, ali šta će, stade.

– Evo ti pepermint: smrdi ti iz usta.

SirenaDa li ste se ikad pitali zašto zaturene stvari uvek nađete na poslednjem mestu od svih gde ste ih tražili? Pogrešno pitanje – ali zamalo. Kaže se “skoro uvek”.

Zašto?

Zbog svekolike raznolikosti ljudskog roda. Svakakvih ludaka ima, prelistajte Suštinu, naći ćete. Možda među njima ima bar jedan koji nastavi da traži zaturenu stvar i kad ju je već našao, samo da bi se inatio sa Marfijem. Tek da nije na poslednjem mestu nađena.

Jašu prerijom Vajat Erp i Dok Holidej i u neka doba, iznenada, počnu da ih jure Indijanci. Beže oni tako, pa u jednom trenutku kaže Vajat Erp:

– E, ne vredi više ovako! Hajde da stanemo kod onog drveta! ti se popni, a ja ću sam da ih razlupam kad nalete!

Vajat Erp i Dok HolidejDok Holidej se brzo popne na drvo, nalete Indijanci i naguze Vajata Erpa. Kad su ga razbili od karanja, pokupiše se i odoše. Kada je sišao s drveta, pita ga Dok Holidej:

– Kako je bilo, druže?
– Uff, pusti, bilo je baš gadno…

I nastave tako oni da jašu. Kad posle par kilometara, opet iskoči ona grupa Indijanaca i krene da ih ganja po preriji… Beže oni, kad ponovo posle nekog vremena reče Vajat Erp:

– Ma, daj da stanemo kod onog drveta! Ti se popni na drvo, a ovoga puta ću ja da im pokažem svoga boga za sva vremena!

I opet, Dok Holidej se popne na drvo, Indijanci naletoše i ponovo poderaše Vajata Erpa od karanja, pa odoše dalje. Uto silazi Dok Holidej sa drveta, pa pita:

– Kako je bilo ovog puta, druže?
– Ma pusti, ovoga puta sam jedva preživeo…

Nastave oni da jašu, kad eto ti opet onih Indijanaca. Beže tako naši junaci, te posle nekog vremena reče Dok Holidej:

– Slušaj, konji su umorni. Hajde da stanemo kod onog drveta, pa se ovog puta ti popni na drvo, a ja ću da ostanem dole da ih razlupam.

Vajat Erp se odmah popne na drvo. Uto naletoše Indijanci, a poglavica reče:

– E, ljudi, dosta smo karali ovog dole! Ajde sad malo onog sa drveta!

Jesu li ova dvojica u nekom srodstvu?…

Ko????

Burka!Pita Ciga ženu:

– Je l’, bre, Ružo! A š’a ti misliš o ovoj teškoj situaciji u Siriji?

– Ma, jebe mi se…

– E, i meni, Ružo, al’ nisam znao kako da ti kažem…

Jedna komšinica ispričala drugoj malopređašnji vic sa Ružom i Sirijom. Ova reši da isproba štos, pa će uveče da pita muža šta on misli o prilikama u Siriji. Sutradan:

– I, kako je bilo? Jesi ga pitala?

– Jesam… rekao je da ga boli đoka.

I šta kažete, obožavate peščanu plažu? Razumemo vas u potpunosti.

Plaža

Važno je da ugovor bude jasan, glasan i potpisan.

I da se poštuje. I da se zna ko se čime bavi. I da se zna ko će da nagrabusi kad se pokaže kao ćorak.

Znate li legendu o goveđim repovima u restoranu “Tri fenjera” u Nišu? Ne znate? E, pa bili nekad davno goveđi repovi u restoranu “Tri fenjera” u Nišu. Bili su i posle, ali to više nije bilo to. Da bi stvar bila grđa, posle jednog faula je usledio drugi, a znate ono šta već biva kad se zabeleže dva žuta kartona…

Goveđi repovi...

A zašto vam ovo pričamo? Pa, zato što ne bismo znali da koliko je loše da nismo probali ranije, kad je bilo dobro. Problem se javlja sa onima koji nisu probali kad je bilo dobro, pa im sada ostaje samo da veruju na reč da mediokritetski spremljen obrok koji je pred njima nema ama baš nikakve veze sa legendom, osim po naslovu u jelovniku.

I dalje vam nije jasno zašto ovo pričamo? Da bismo vas zbunili, može biti?

Ne. Drugo je posredi.

Elem, može biti da ste se zbog onih reči u uvodu i vi našli ljuti na nas, jer smo dirnuli u tabu baš danas, kad On ispisuje tako važnu stranicu istorije. On mora da pobedi jer tako će, zaista, rešiti sve probleme nezaposlenosti, zdravstvenog sistema, obrazovanja, poljoprivrede, industrije, saobraćaja, kulture i ko je ono pomenuo pitanja teritorijalnog integriteta. Obaška što on ne može, ergo ne sme da izgubi (to važi za druge sportiste, ali ne i za Njega) i zato što smo mi već počeli sa epitetima koje ne možemo da opozovemo, a ispašćemo budale ako ne potrefimo, quad erat demonstrandum.

Podsećanje na to kako vam zaista jeste ne treba da vas naljuti, nego da vam ukaže na to da ste baš vi deo rešenja, a ne vaše (daleko bilo) balavljenje o tamo nekom teniseru koji igra fantastično, jer to je jedini posao za koji se on ikada školovao i bilo bi glupo da igra loše. A to što on (samo iz hobija, a ne nekakve zle namere) uspešno trguje naivnošću publike u matičnoj državi, druga je stvar i pametne ljude ne treba da dotiče. A kakvo je to rešenje čiji ste vi deo, gde i kako se započinje rešavanje, kao i šta sve treba istrpeti da se dođe do kraja puta ka rešenju, ne pitajte nas, jer mi nećemo evangelisati nijedno ponašanje za vaš račun. Mi vas, kao i uvek, samo pozivamo da mislite isključivo svojom glavom, pa taman to na kraju značilo da se uopšte ne slažete sa nama. Sve je bolje od mlakog ćutanja i od mlake nedeljne domaće supe. A ako već toliko volite tenis, pratite i uspehe tog tenisera i navijajte za njega, kad toliko volite. Ali, pokušajte pritom da zadržite makar mrvicu dostojanstva, ako vam je ostalo imalo, i ostavite tu priču tamo gde joj i je i mesto: u niši praćenja sporta, gde se za pametnog čoveka ne nalazi ništa osim malo dokolice koja je ponekad praćena uzbuđenjem.

A kad već pomenusmo nedeljnu domaću supu, sve sa domaćim rezancima i ponekim komadićem mesa koje se u toj supi kuvalo (ako već nema jetrenih knedli), podsećamo vas da ne bi bilo lepo da kasnite na nedeljnu trpezu, gde vas čekaju ukućani, pa taman da je u toku i najdramatičniji teniski meč u istoriji Sunčevog sistema. Prijatan ručak vam želimo! I dobro raspoloženje: jer dobra domaća supa uvek donosi dobro raspoloženje, zar ne? Euforiji tu nema mesta.

1 komentar na temu “Utovar nedeljom, 7. jun”

  1. U našoj kući se TVtenis uključuje nakon ručka, koji je danas bio sledećeg sadržaja: vruća domaća supa (masna) sa knedličkama, meso svinjsko-pohovano i svinjsko-pečeno, salata od krastavaca i plastficiranog paradajza, ‘leba, krompirića (nešto sitno) i kolač od šlaga, jagoda, pudinga i piškote. Pa čemu ondak služi taj TVtenis nakon ovakvog obeda? Jednostavno, gledaš u tu lopticu levo-desno-gore-dole i lakše zaspiš, u udobnosti dnevne sobe. Ipak, mene su još moji stari učili da ne valja odmah sport posle obeda, već telo treba prvo da predahne, pa tek onda da mu bude teško…

Komentari su onemogueni.