Пошто сам се за потребе оног преснимавања негатива опскрбио макро прстењем и совјетским објективом од 50мм, наравно да ми је падало на ум да то може да послужи и нечем другом. Ал’ надахнуће је зајебана ствар, наиђе кад наиђе.
Класична тема макро фотографије су бубе и цвеће. Оно, јесте да и у томе има шта да се види, али то се ради већ стотинак година. Треба обновити градиво, што јес јес, ал’ то сам некако више препустио деци, а онда… то надахнуће, наиђе ретко.
Али кад наиђе, удари.
(велика)
Бољу драмску пуш паузу од ове не могу да смислим, јер не умем да ово испричам тако да поенту оставим за крај. Елем, за оне који су покушавали да погоде шта је на слици, нећу да одуговлачим и терам их да читају до краја: ово је пекмез од шљива.
Гледам вас строго и кажем: не џем, него пекмез! О разлици можемо опширније неком другом приликом.
Тог дана сам био нешто натакао ту скаламерију за фоткање из близине и наоштрио се да нађем нешто занимљиво да сфоткам. Гледајући остале фотке од тог дана, нисам се нешто много усрећио, неке гужвице целофана и… мора бити да је госпоја пекла палачинке. Већ од трећег снимка сам нанишанио у теглицу. Канон у једној руци, у другој лампица за бицикл, са пет ледовки, и пецај угао и светло.
Изгледа да сам некако интуитивно предосећао да ће то, помало плавкасто, светло од ледовке да се лепо сложи са шљивама. На другим снимцима има чак и бољих ефеката на ту тему; ова је само укупно најбоља.
Сад замислите (или уфотошопајте) некакав свемирски брод испред овог, величине до педесетак пиксела (а ова фотка је широка 3888), и ајде да додамо још стотинак звезда и ето позадине за СФ филм. Много боље него оне пене, уље на води и остали слични предлошци које су углавном користили за такве сцене па их онда маскирали у лабораторији.
А сад правац палачинке.