Veća fotografija je ovde. ovo je jedna od onih fotki koje ne znam zašto sam uopšte odapeo, ali se na kraju pokazalo kao zanimljiv ulov. Beše april 2015, šetnju po keju u Senti smo završili taman u vreme ispraćanja poslednjeg svetla i više nije bilo šta da se radi, nego da lagano pakujem foto-opremu u torbu. Cevuljaga je bila na aparatu, a zatekao sam se na blesavom mestu – kroz ogradu načičkanu lokotima, preko parka i tri bloka ulice, u boji pravog sutona, kad predmeti nemaju boje, a samo ga nebo ima, pao mi je pogled na kulu gradske kuće. Momentalno sam podigao aparat na gotovs, pronašao kadar na to malo svetla, stisnuo zube da uspe – i škljocnuo. I to je bilo to. Dobro de, morao sam da iskopam detalje iz senki rigidnim povlačenjem parametra Shadows skroz udesno, ali tome valjda RAW format i služi. 