Vožnja

Zahvaljujući izuzetnim reklamnim naporima, retko ko na planeti nije čuo za Dubai. Sve je naj, superlativi i hiperlativi su često nedovoljni da opišu ono što vas čeka. Najviše ovo, najveće ono, kupovina (neki kažu da se ime emirata i njegovog glavnog grada latinicom zapravo piše DoBuy, a na nekim mapama je i dalje stara transkripcija Dubayy), trgovina, turizam, more, pesak, kamile, datule (najbolje kad su punjene bademom i prelivene čokoladom), pustinja, lepota… Kao što stari vic kaže, bar mi znamo šta je demo, no, valja ovde i živeti i raditi. A onda vas dočeka saobraćaj, bilo da ste turista ili žitelj. Hiperlativ za to još nije izmišljen, jer saobraćaj je ovde često neopisiv.

Ovako je meni svakog božjeg radnog dana...

Jedini lek je muzika.

Prevozom i putevima u emiratu upravlja RTA. Da, postoji i metro, i tramvaj, i autobus, i vodeni taksi, i taksi, ali jedini način da stignete bilo gde onda kada tamo želite ili treba da budete je vožnja. Nikako se ne može reći da su putevi loši. Naprotiv, putevi su odlični, iako je potrebno izvesno vreme da se razumeju neki detalji. Skretanje levo na glavnim putevima, osim na petljama i semaforima, predstavlja obično polukružno okretanje bar kilometar od mesta gde zaista želite da skrenete. Ako promašite izlaz, sledeći nije baš blizu, tako da skretanje desno preko sedam traka na putu kojim svi voze oko 120 nije retkost. Kao što nije ni vožnja unazad tim putem jer niste na vreme uspeli da isečete svih sedam traka.

Nije neobično ni da u petoj traci s desna sretnete beli Nissan Sunny sa brkatim vozačem jugo/istočnoazijske provenijencije kako vozi mirnih 70, iako je ograničenje 120 i većina vozi 140, kao ni da se zaglavite iza Bentlija koji vozi istih 70 pošto vozač proverava status na Fejsbuku. Brzo ćete oguglati na pojavu Jaguara, Aston Martina, Poršea, Ferarija, Lamborginija, Bentlija, Bugatija i Rolseva, možda se osvrnete za nekim Paganijem i Koenigseggom, a o Mercedesima, Range i Land Roverima, Lexusima i ostalim BMW-ima ne bih. Najpopularniji džip je Toyota Land Cruiser svih varijanti, mame koje voze decu u školu kunu se u Mitshubishi Pajero, a prestižni džip je Mercedes G Wagen AMG, koji vozi (lično!!!) i vladar Dubaija, i koji je ovde poznat kao „Sheikh Mohammed’s car“.

Audio podlogu za ovo uživanje za koje vam treba od pola do tri sata dnevno u jednom Posle vavilonske kule...smeru, u zavisnosti od toga gde živite a gde radite, pružaju mnogobrojne radio stanice na svim jezicima većine stanovništva. Proporcionalno, to znači da su najbrojnije stanice na jezicima indijskog potkontinenta, hindi/urdu, tamil i malajalam, zatim arapski, farsi, tagalog, engleski… Braća Rusi su se lepo organizovali i imaju i svoju stanicu i svoje novine. Radio je verovatno priča za sebe, tako da je možda najbolje da poslušate i odlučite sami. Stanice na engleskom muzički nisu čule skoro ni za šta pre 1980, a jedini rok radio iz istočnog emirata Fudžeire prešao je samo na Internet pre nekoliko godina. Za jednog oldvejvera, koji dnevno vozi najmanje pola sata u jednom smeru, plus na gradilišta i sastanke, nedovoljno. Zaista, koliko puta možete čuti Take That ili Robija solo ili Avril Lavigne i seču vena uzduž voditelja u studiju, a da se ne slupate namerno? Pucaj, ne muči više!

Na sreću, u audio sistem mog Forestera iz 2006 staje 6 CD-ova. Audio. Ništa MRZ, ništa Što je nekom srcu drago, drugom...digitala. Ima i kasetofon??!? Kasete su mi na izdisaju od starosti, mada mogu i da se pomalo čuju, tako da… CD-ovi rade posao. Izabrati muziku za vožnju nije lako. Ambijent, kao ni ECM, ne dolazi u obzir – suviše ili nedovoljno dinamike, na 120 ili preko ipak ne može tiho. Jedno vreme sam vrteo Seconds Out, ali njega ionako znam napamet. Posle Gabrielovog koncerta u Beogradu, mesecima su se vrteli diskovi digitalnog snimka. Onda je Lea otkrila Epicu. Problem rešen!

E sad… kakav sam ja to oldvejver kad mi se sviđa Epica? Setite se da slušam Genesis, da mi ni ELP (jedno vreme sam vrteo Tarkus, ali svaki Emersonov solo nekako uvek vuče ka prekoračenju brzine) ni Yes (Gates of Delirium je suviše, suviše sličan stvarnosti na ovdašnjim putevima) nisu strani, pa će možda biti jasnije. CD-ovi koji se vrte su njihov živi album „The Classical Conspiracy“, snimljen u Miškolcu 2008. Epica je simfo gotik metal grupa, i, verovali ili ne, njihova muzika je – moje mišljenje!!! – IDEALNA za vožnju ovde. Otvori se put, taman kad Simone pusti glas… spori kamion me iseče taman kad kreće režanje… izvučem se iz blokade kombija, radničkog autobusa i kamiona koji voze paralelno taman kad krene hor… ma, da je neko komponovao baš za rijaliti zvani „Ja vozim u Dubaiju“, ne bi bolje pogodio. „The phantom agony“ traje taman toliko da stignem od prodavnice u koju svratim po ponešto do kuće. Ili ovaj medli “Pirata sa Kariba” krene taman kad je zeleno na semaforu … 🙂

Ako volite muziku 80-ih, 90-ih i 2000-ih, slobodno slušajte „dubai 92“ i „Radio 2“. Od radija ovde, ja slušam „103,8“ jer samo pričaju, a i redovno izveštavaju o saobraćajnim gužvama. Inače, Epica … Valjda se CD-ovi neće skoro izlizati… a saobraćaj neće skoro biti bolji. Što kažu ovde „You are not stuck in traffic. You ARE the traffic“.

10 komentara na temu “Vožnja”

  1. Molim nadležne da napokon objasne šta znači biti oldvejver!

    Tekst odličan, Epica se preuzima, neuspešno pokušavam da zamislim sedam saobraćajnih traka.

    1. Oldwave je bila virtuelna diskusiona grupa na Sezamu koju sam napravio 1992. godine. Ili beše ’93. Duga je to priča, čućeš je nekom drugom prilikom.
      Još uvek radi kao Oldwave2. 🙂

      1. Beše 1993, proleće.

        Znam po tome što sam na Sezamu od jeseni 1992, a bio sam u prvom sazivu grupe. Od tog prvog saziva ostadosmo Cale, ti i ja.

    2. Teško je prostim rečima dočarati šta znači biti oldvejver, jer – kako ja rečima mogu da objasnim zašto je BB King značajan i veličanstven gitarist, a Joe Satriani beznačajan i veličanstven gitarist?

      Oldvejveri su ljudi koji imaju stav o muzici koju slušaju i vole; nije neophodno da se desi (i ne dešava se) da dvojica oldvejvera vole istu muziku, osim možda u zoni poštovanja nekih “konstanti”.
      Oldvejver muziku deli isključivo na dobru i lošu, a ne po žanrovima, i spreman je da izgine mnogo puta istražujući neka opskurna imena.
      Oldvejver je nesebičan, ali samo prema drugom oldvejveru ili onome ko se pokaže mogućim kandidatom za takvog.
      Biti oldvejver ne znači slušati samo staru muziku, već i onu muziku na koju će jednog dana moći da se nalepi etiketa “staro”.
      Ima još, ali to je već u zoni dočekivanja jutra u kafani. Ako nisi, to otežava stvar da postaneš oldvejver. Ako nisi a želeo bi, to je već nešto.

    3. Kako bRe ne možeš da zamisliš sedam traka? Eto gore fotke … ono jes, ne vidiš trake od automobila … 😉

  2. Ne bih da ti menjam navike, ali od radija u kolima sam odavno odustao. Tu je iPod touch od 32 GB razbijenog stakla kojeg sam, dok je još nekako pipkanje radilo, nakačio na WiFi, sada taj ruter držim dole u “rupi” (video je Šef) da slučajno nešto ne moram da menjam, auto parkiram ispod prozora pa tako prebacujem muziku kada neko od oldvejvera nešto preporuči, a ja se primim pa sjurim kompletnu diskografiju tog autora na iPod da proverim ima li još nešto što mi se sviđa.

    No, i muziku sve ređe slušam od kad sam se primio na podkaste, uglavnom to slušam, a malo od pre nove godine Alek Vacić i ja napravili svoj, to nam je jedan veliki hobi, ako se hobijem može smatrati nešto u šta smo uložili par stotina evra za tri mikrofona, ruke za i pop filtere za njih. B) Elem, preporučujem da nađeš podkaste sa temama koje ti se slušaju, pa ih skineš na telefon i eto ti zanimacije.

    1. Podkasti su isto priča … ono što mi je leglo kao budali šamar je što se na ovom albumu svašta dešava, i što se vrlo često, češće nego što bi očekivali, muzika poklopi sa onim što se dešava.

      A mojoj starinskoj duši prija činjenica da nema USBa na sistemu … samo audio. Šta ćeš 😀 Evo devet godina se nerviram što je Šumenko automatik. Uzočin, pa to ti je …

    2. И ја сам одустао од радија у колима, већ сам ваљда и писао овде о томе. А то са 6 цедеова у колима, то је последња година у Америци, кад сам возио ћерку у школу и пржио аудио цедеове за тих 20 минута тамо амо. Месни бајаги олдвејверски радио је исто пуштао укупно две ствари од Елтона Џона, једну од Цепелина и тако… за три јутра преслушаш све што пуштају, туга. Чујем да су и остале класичарске станице исте, свуда редом.

      Имам радио у колима али нисам закачио антену, то је бре опасно. Езде картица од осам гига, скрипт за преписивање плејлисте зване “за кола” ради ко змај, док слушам само понешто препишем на ту листу, једном годишње форматирам картицу и пребацим шта сам наватао, па до наредне године кад ми дојади.

Komentari su onemogućeni.