Једна од пре: оџак ипо

Добро, видели смо Гимназију, видели пијацу, споменик на обали, до Шумарица ћемо касније, него ајде шта још има близу. Наравно, онај део историје кога се већ најмање сећамо.

Наиме, има (или нема ал као да има, или обратно) тзв. индустрија, коју је већ сад мало теже објаснити деци, да је то нешто што смо и ми умели да радимо а не само Кинези. Дакле, Зоћа нас је одвео преко реке до старе Тополивнице, касније Завода Црвена Застава.

eos_3260420140830_13_03_12q

(широка)

Јесте, вратио сам се својој дрози страсти ка синемаскрпу, напросто нисам одолео ширини призора. Не знам да ли овде има седамнаест или преко двадесет снимака, фоткалицу сам окренуо усправно, пазио на висину и збрљачио само једну ствар.

Наиме, нисам заварио елементе осветљавања, јер нисам ни могао. Канон је током овог откуцао 32600. снимак, што значи да је бар нека ситница на њему отказала. Отказао је точкић којим се подешава пола ствари, онај мали назубљени поред окидача. Да уме да говори, већ би ме убио, овако само штрајкује.

То значи да је при средини леве и десне половине имао мање неба у кадру, па је одврнуо светло. Аутокрп се некако снашао па бар испеглао прелазе између тих снимака, али није толико паметан да зна да је то небо у ствари било скроз уједначено.

Део зграде са леве стране, под оним дрвећем, је већ гостовао на Суштини (добро, не баш тај снимак, али тада су нешто баш тамо снимили… ма знам да сам видео тај видео).

Овде је некад Србија топове лила (ака љубичаста), па онда и друге ствари. Сад плаћа Фијату да одржава некакву производњу. На сто других места не плаћа се ником ништа, производње нема. (мора да сам се фактографски напромашивао, Зоћо, праштај & исправљај)

Две ствари ми остају нејасне. Прво, где је била ватра ако је оџак на сред авлије? То мора да су неки лагуми и други андерграунд. Друго, кад за двадесетак година не остане нико радно способан ко се сећа како се ради та индустрија, шта ако Кинези престану да нам шију гаће? Да се подсетимо, ми смо дозволили себи да останемо без 85% производних радних места. То што су то исто дозволили себи и остали, значи само да питање важи и за њих. На танкој грани седимо.

1 komentar na temu “Једна од пре: оџак ипо”

  1. Начело истовремености ради и за петак тринаести: частила ме госпоја данас паклом нових гаћа, домаће производње!

Komentari su onemogućeni.