Skočila je i allah i vrannah da razmišlja o Zorannah, pa i jah podigao noggah

Podigla se prašinnah

Još uvek ne znam ko je ta Zorannah i neću da znam ko je ta Zorannah. Ne moram sve da znam. Izgleda da je tinejdžerke vole. To me trenutno čini srećnim, jer moje dete nema toliko godina, pa onda baš ne moram sve da znam. A i onda kada dođe u te godine, Ognjen opet neće biti tinejdžerka nego tinejdžer, što će, opet, na svoj način biti i dobro i loše.

Loša strana fejZbuka je isto ono što mu je i dobra strana: teško da je moguće ostati neobavešten. Evo recimo, moj (nekada mnogo više) ljubljeni Dream Theater objavljuje novi album početkom naredne godine. Takođe, ovih dana su na turneji po Evropi. (To sada može tako, nekako je veoma opskurno zamisliti Pink Floyd na turneji dok im izlazi novi album).

E, kad smo kod muzike, da pustimo nešto:

Tako. Nego, takođe sam saznao da je komična ekipa Ivana Ivanovića navalila na Zorannah i pripadajuću joj masu tinejdžerskih fannah. Što je konsterniralo Srbljanović Biljannah, pa je u nadahnutom tekstu opaučila po svima redom i poentirala:

Pa bolje da je poznata po mejkap tjutorijalu nego po jami živog kreča u koju je bacala leševe ljudi koje je likvidirala.

Kažem, ne znam i ne zanima me, pa opet sam došao do nekakvih informacija o temi. Neki sam đavo još uvek u situaciji da se sećam kako se, kada sam ja imao toliko godina, Zorannah zapravo zvala Bora Đorđević, a u pitanju nije bila knjiga nego kaseta, poznata kao Bora Đorđević priča gluposti. Onako smešno žutu objavila ju je bila nekakva slovenačka kuća za kopiranje.

Ja stvarno nisam nikakav autoritet da cenim šta je bolje, Borine pesme tipa

Nema struje
Zbog oluje
Upali šibicu
Da ti vidim ribicu

ili modni saveti, o kojima vidim da se kod Zorannah radi. Pre svega ne znam jer mi se čini da niko ne govori o sadržaju Zorannahine knjige, već isključivo ad hominemmah. Pretpostavljam da u knjizi ne piše ništa škakljivo, sem ako se spisateljica hrabro ne obračunava sa crkvenim zvonaricama u korist mikrotalasno vrućih pantalona (što bih svakako pozdravio). I sve se mislim: kada bi u Zorannnahinoj knjizi pisalo štogod slično Borinim zapaljivim stavovima o ženskim polnim organima (ili ekvivalentno o penisima raznim), verovatno bi na Terazijama već bila organizovana lomača.

Danas je onaj i onakav Bora Đorđević član Udruženja Književnika Srbije i Uređivačkog odbora časopisa za osnovne škole Mali Vitez, dok svake subote gostuje u primetime terminu na nacionalnoj televiziji i uzalud se pravi da čeka junaka koji će u inat svima otpevati Theme for an Imaginary Western. Stoga, kao u najboljem maniru holivudskih filmova o pobedi slobode nad tradicijom, dok pišem ove redove sanjarim kako Zorannah dobija NIN-ovu nagradu pravo iz ruku Predraga Azdejkovića.

Jer smo se valjda jednom dogovorili da dno ne postoji.