SZO u epizodi “Na opšte iznenađenje, formiramo komisiju”

Evo smo nekako preživeli prošlonedeljnu oluju indukovanu vestima o tome da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) stavila mesne prerađevine i crveno meso u klasu namirnica koje kod Homo Sapiensa indukuju klješta

Nisam želeo da se uplićem, u pitanju je dosadna dosada, baš kao i sa lošim holesterolima što se talože pasivnim pušenjem posle analnog seksa bez kondoma tokom bandži skoka. Smrtna nas ura sve čeka i to je u redu, ali nikako nije u redu maltretiranje podrazumevanjem da svi na isti način moramo da iskoristimo vreme do tog trenutka.

I stoga, da mi pustimo muziku. Za prijatelje i protiv neprijatelja, braća Almani u bezuslovnom klasiku:

Uh. Sada nazad na temu. Pre par dana, nekako tiho, stiglo je sledeće pojašnjenje situacije sa slaninicom:

SZO je primila brojne upite, zabrinuta mišljenja i zahteve za pojašnjenjem povodom publikacije izveštaja Međunarodne agencije za istraživanje raka (MAIR) koji povezuje mesne prerađevine i rak debelog creva.

MAIR je osnovana pre pola veka odlukom Svetske zdravstvene Skupštine kao funkcionalno nezavisna agencija za rak pod pokroviteljstvom SZO. Njen program rada odobravaju i finansiraju zemlje članice.

MAIR-in izveštaj potvrđuje preporuku iz izveštaja SZO iz 2002. godine „Ishrana, hrana i prevencija hroničnih bolesti“, koji preporučuje ljudima umereno korišćenje mesnih prerađevina u cilju smanjivanja rizika od raka. Najnoviji MAIR-in izveštaj ne poziva da ljudi prestanu da jedu mesne prerađevine, ali ukazuje da umanjivanje konzmiranja ovih proizvoda može da umanji rizik od raka debelog creva.

Dakle, dame i gospodo, stvarno nije jasno kako još ljudima treba reći/objasniti/nacrtati jednu jedinu, prostu i jednostavnu, činjenicu, onu istu koja važi i za jabuke i za zelenu salatu i za mušmule: NEMOJTE DA JEDETE KILOGRAM SLANINE SVAKOG DANA!

Reklo bi se da se rečenom nema šta dodati. Tu je svetska institucija, tu je njen uže stručni podskup za datu temu, tu je zvanično mišljenje koje je naučno razumno, naučno dosadno. Razumete, sve je kako treba, nema senzacionalizma, bosanske piramide ne iskaču iz Nutele za koju ne znamo otkud nam glede lošeg roda prasećih lešnika u Turskoj. Ali odjednom, na dnu saopštenja se pojavljuju sledeće dve rečenice:

SZO sadrži stalnu grupu eksperata koji redovno istražuju veze između ishrane i bolesti. Početkom sledeće godine oni će se sastati da bi započeli istraživanje posledica najnovijih naučnih rezultata i mesta mesnih prerađevina i crvenog mesa u kontekstu ukupno zdrave ishrane.

Ovaj… sada se javljuju eksperti koji istražuju veze hrane i boleštine. Ovo stvarno zvuči kao njihov resor. Ali, zašto ih MAIR nije konsultovala? Ili su ovi neki hibernizovani tipovi koje povremeno probude kada se podigne prašina, nekakvi anti-Prikozi koji reaguju tek pošto se pizdarija dogodi… ili tek klasični minimizatori štete? Minimizatori štete, rekao bih. Jer upravo se o takvima radi kada sačinjavaju komisiju „sa ciljem da iznese mišljenje“ o… zaključku.

Olujni je i tmuran ponedeljak tokom koga više ni SZO nema kontrolu nad sopstvenim licemerstvom. Ne mislim da je ovo prvi trenutak kada svetske organizacije pokazuju birokratizovanu okoštalnost, što je tek bedasto opravdanje za nesumnjivu činjenicu da je ih je kupio liberalni kapitalizam, uvek i u svakom zaključku. Ali i ovaj trenutak, kao i svi dosadašnji, boli. Zato bih, u neuspešnom pokušaju umanjenja bola u svojoj duši, još nešto hteo da kažem:

Naučni metod nas poučava da budemo skeptični. No, takođe, naučni metod nas poziva da imamo poverenja u neke među nama koji su taj metod poštovali i čiji su zaključci pouzdani – nikada to poverenje nije bezuslovno, ali se ipak takvim ljudima ne proverava svaki zarez. Nema boljeg primera od Ajnštajnovih slavnih radova iz 1905. godine. Pogrešićete ako pomislite da u njima nema materijalnih grešaka. Bilo ih je, ali. One nisu bitne, jer mi moramo da imamo malo idealizma. Zdravo je. Govori da ka nečemu težimo. Da ne vidimo sebe kako gospodare svoje male galaksije. Da vidimo nekakav put ispred sebe.

No, ovakvi zaključci i ponašanje SZO, zadojene liberalnim kapitalizmom koji na sve stavlja cenu i zatim ga kupuje, upozorava nas da moramo da budemo bezuslovno skeptični. U stvarnom svetu iza svakog ugla vreba udica kupovine i prodaje, tržišne utakmice, kredititranja jaja. Ničemu ne smemo da verujemo. Svako mišljenje je kupljeno. I zato ne smemo da verujemo nikome ko nije bezuslovno skeptičan, jer takvi jesu glas liberalnog kapitalizma. Moramo se večito okretati i proveravati ko nas prati.

Ovo paranoično stanje jeste prava pobeda liberalnog kapitala. Čovek ne može bez većih ili manjih autoriteta, bez heroja. Nešto mora da zameni zrno idealizma. Danas je to nešto novac. Probajte da se oduprete. Jebiga.