Utovar nedeljom, 15. novembar

Može li dalje ovako? Glupo je i pitati, jer i glupan zna odgovor.

Htedoste nešto reći? Htedoste ućutati? Nemir vam je u grudima, ne znate kako da izrazite to, peče vas taj neizdrž, a nemate ni najmanju ideju kako da rešite taj grč?

Pariz, svetTa strašna (i, da se razumemo, nerešiva) nelagoda je samo dokaz da ste normalan čovek, verovatno ste željni da gledate svoja posla i da ne smetate svetu da se okreće, zadovoljni što možete da se probudite sutra imajući iste brige i istu sreću kao i juče. Kao normalan čovek, ne možete da razumete bezumnost nijednog terorističkog akta, ma gde se on desio. Zapravo, uopšte ne možete da razumete nijednu nasilnu smrt, ma bila ona čak i legitimna, poput izvršenja kazne ili pada u borbi dve vojske prsa u prsa. Smrt je kraj metafizike, pa ponestaje i to alternativno sredstvo za objašnjavanje pojava tamo gde je fizika odavno rekla laku noć. A nasilna smrt slučajno odabrane grupe ljudi u tako besmislenom činu kao što je teroristički akt nije samo kraj metafizike, već i kraj svake smislene misli ili reči.

Nažalost, nije se erupcija zla završila strašnim vestima iz Pariza. Nastavila se tokom subote na raznim forumima, društvenim mrežama i inim online resursima, gde su neki čudni i, nažalost, brojni ljudi pozivali na nekakvu božansku pravdu uspostavljenu negde na Balkanu kao opravdanje za ono što se u petak uveče desilo u Parizu. Preskočićemo gađenje koje smo osetili zbog takvog manira tih iza ekrana skrivenih, ponekad udobnošću anonimnosti uzjebanih komentatora. Podsetićemo čestitog čitaoca na jednu prostu stvar.

Nije to Francuska napadnuta. Napadnut je svet u kojem živite vi, vaša deca, vaši prijatelji i deca vaših prijatelja. Napadnut je način života koji svakome dopušta da radi šta hoće i priča šta hoće, e do mere slobode i prava drugih u istom životnom prostoru. Napadnuto je čak i pravo nekih dupeglavaca da izgovore ili napišu takvu glupost kao što je nekakva nazovi-pravda što je barem 120 nevinih ljudi izgubilo život u bezumnom činu najagresivnijeg zamislivog oblika nametanja sopstvenog mišljenja.

Stadion

Ljudima bez savesti je teško pomoći, jer oni sami sebi ne žele da pomognu.

U međuvremenu, mi sa savešću više nemamo kome da spustimo umorno čelo na prijateljsko rame. Svet je u stanju nekakve lude trke nizbrdo, gde onaj ko više ne želi da učestvuje u tokovima stvari sigurno loše prolazi, jer nije moguće zastati.

Rezultat je takav kakav je: političari će i dalje lagati, nišči pameću će i dalje ubijati, a sve više nevinih će sve to plaćati glavom. Svet se i dalje okreće, a mi ništa nećemo naučiti. Možda ćemo poneku kratku misao uputiti amorfnoj ideji o iznenada prekinutim životima, ali ubrzo će nas i ta misao napustiti i nastavićemo da spavamo otvorenih očiju. Ništa neće biti bolje.

Povređeni

A sada ste slobodni da opsujete. Da, naglas, naravno. Ali, ako smemo da vas zamolimo: ne gledajte nikoga u oči dok psujete. Posramite se i pogledajte u zemlju, pogotovo ako ste prećutali reakciju nekih čovekolikih koji u vašoj neposrednoj okolini upućuju na tu svoju interpretaciju božanske pravde.

A kad se smirite, podignite glavu, zaćutite na čas kako biste mogli da čujete sopstvene misli, pa razmislite šta vam je činiti. Jer, čak i ako ne vidite rešenje, to nikako ne znači da rešenju ne treba da stremite. Hiljadu godina, ako treba.

Savet Alana Forda:

Savet Alana Forda

Ili na vreme počni da biraš vinsku kartu za novogodišnju trpezu ili ućuti kada se ispostavi da nema dobrog vina na stolu. Samo nemoj druge da optružuješ za loš izbor. Ovaj savet se plaća, ali u kompletu ide i konzumacija, tako da niste loše prošli.

Citat.Citat nedelje dolazi od čoveka za kojeg postoji malo verovatna, ali opravdana sumnja da ipak ima kičmu, mada mu uvek zasmrdi iz usta kad god nešto kaže.

______________ ____ _______, __ _________ ___. ____, ______, ____ __ _ _________ – _ _____!

________ __________

 

(komentar nepotreban.)

Šuma StriborovaKad već ne čitate knjige, pročitajte bar ponekad poneku priču iz klasične literature. Predlog za danas: Ivana Brlić-Mažuranić – Šuma Striborova.

Zašao neki momak u šumu Striborovu, a nije znao da je ono šuma začarana i da se u njoj svakojaka čuda zbivaju. Zbivala se u njoj čuda dobra, ali i naopaka – svakome po zasluzi. Morala je pak ta šuma ostati začarana, doklegod u nju ne stupi onaj, kojemu je milija njegova nevolja, nego sva sreća ovoga svijeta.

Nasjekao dakle onaj momak drva i sjeo na panj, da počine, jer bijaše lijep zimski dan. Ali iz panja iziđe pred njega zmija i stade se umiljavati oko njega. Ono pak ne bijaše prava zmija, nego bijaše ljudska duša, radi grijeha i zlobe ukleta, a mogao je osloboditi samo onaj, koji bi se s njom vjenčao. Bljeskala se zmija kao srebro na suncu i gledala momku upravo u oči.

»Lijepe li gujice, Bože moj! Gotovo da bih je i kući ponio«, – progovori momak od šale.

(…)

Razgovaraju dva direktora preduzeća:
– Isplaćuješ li ti platu svojim radnicima?
– Ne, već dugo im ništa ne plaćam, ali oni svejedno dolaze na posao.
– Ni ja svojima ništa ne plaćam, ali i oni svejedno dolaze!
– Znaš, imam odličnu poslovnu ideju. Od sutra ću im na kapiji naplaćivati ulaz!

Nakon mesec dana, direktori su se opet sreli i jedan pita drugog:
– Kako se pokazala ideja s ulaznicama?
– Ma, loše, jako su snalažljivi… Sada dolaze u ponedeljak i ostanu do petka.

(tnx Tibor via FB)

Ljubav

 

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaže:
– Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivać i meni došlo nešto, kako da kažem, i ja mrknem babu na licu mesta. A je li to greh?
– Ne, nema tu ništa grešno. To je priroda, to vam je supruga i tako treba da bude.

Sutradan dođe i baba, pa kaže:
– Pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto, a deda navalio… A meni sve onako dobro… A je l’ to greh?
– Nije, naravno! Bio je i vaš muž juče i njemu sam rekao isto: da je to sve prirodno, a vi ste u braku, ne treba da brinete!
– A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu?
– Naravno…
– Uh, dobro je… Jer, znate, u Merkator više nismo dobrodošli.

(tnx Tibor via FB)

VeselinkaNego, boktemazo, čak i dežurni borac za zrno cinizma ume dobro da piše kad hoće. Štaviše, umalo da nam promakne, a to bi bila šteta. Mogao bi češće tako, ako nas pitate: Teofil Pančić – Nešto toplo, Veselinka.

…Odavno nije mlada, ta žena sa špagetima; da smo još u socijalizmu, već bi bila u penziji. A možda i jeste – mislim, u penziji. Niska je i debeljušna na način naših žena koje celog života rade po kuhinjama; ako je ikada bila bar malo lepa, danas to savršeno sakriva. Ima veliki mladež na desnom obrazu, malo iznad gornje usne. Prozvao sam je Veselinka, mada je nikada nisam video veselu, ili možda baš zato. Nisam imao pojma kako se stvarno zove. U Buđoli osoblje ne nosi one pločice sa imenima, Buđola je starinska, patrijarhalna institucija, sasvim u skladu s gorštačkim kršem kojim je okružena…

Lala u kafaniUlazi Lala sa puškom u kafanu i drekne:

– Koji je spavao sa mojom Sosom? Da čujem!

Iz jednog mračnog budžaka kafane, začuje se glas:

– Bracika, nemaš ti toliko metaka!

Nikad, ali nikad nemojte da potcenjujete značaj jesenjih radosti. One su brojne, a zna se koje su najbolje.

Jesenje radosti

A, nećete reforme? Ne sviđaju vam se reforme?

Imamo malo problema sa fokusiranjem na nedeljne gastronomske bahanalije, jer ovo povećanje plata i penzija je dovoljno, eventualno, za jednu jetrenu paštetu od 75 grama i glavicu brokolija (penzioneri) do pola kile mlevenog mesa i kutije jaja B klase (učitelji i nastavnici), tako da nemamo dovoljno materijala za izazove. Zahvatićemo tamo gde često ručaju oni koji ne moraju da čekaju da neki američki bankari odobre Šandoru i ekipi da vrate omanji do onog što su već oduzeli.

Ručak

Ne klonite duhom, a ni stomakom. Pameću ako klonete, nema veze, biće vam lakše nego da razmišljate, mada to nikud ne vodi… Uh… Izvinjavamo se zbog prizvuka demagogije koji ste osetili: nije bilo namerno. Brže-bolje idemo u izlazni manevar, sve u nadi da niste ni primetili zamalo-pa-uvredu: prijatan ručak vam želimo!

13 komentara na temu “Utovar nedeljom, 15. novembar”

  1. Što rekao moj kum MaF na FBu:

    “jednu stvar da smo jasni; teroristi nisu napali Francusku kao velesilu koja, kao i sve velesile, radi i ružne stvari po svijetu. Nisu udarili na nijednu od institucija francuske države – nije napadnuto nijedno ministarstvo, nijedna policijska postaja, nijedna vojna baza. Napadaju se heavy metal koncerti, strip časopisi, ne zato što su francuski ili engleski ili američki nego zato što nisu talibanski – napada se europski način života i europske slobode, i zato je ovo rat protiv svih nas koji nismo talibani, i solidarnost s Francuskom znači biti Europljanin, podržavati kulturu slobode i različitosti”

    uz šta bih ja dodao: ovo je napad ekstremnog na tolerantno. Proučite malo ili malo više podelu suni/shia, šta je zaista Wahabi, šta je Alawi … i videćete da mi iz Evrope POJMA NEMAMO odakle potiče sve što je ljuljnulo u Bagdadu, Bejrutu i Parizu (hronološki, prva dva medijski slabo ispraćena). Ovo je isto ono zlo koje je vladalo godinama u Avganistanu.

    Da, Evropa danas je daleko od tolerantne i gostoljubive, više je domoljubiva … ali način života i dalje znači toleranciju i građanske slobode.

    1. И да не заборавимо још једну ствар против које су они јако: зезање. У текућој поплави одломака, цитата и осталог ситног текста, један перач мозгова се обраћа свом материјалу отприлике са “Они би само да се забављају! Нема забаве! Ширење божије речи је озбиљан посао, и наш задатак је да будемо стално озбиљни. Нема смисла за хумор!”.

      Нашим културама озбиљност није страна – али је чувамо за посао, одговоран однос према оном што нам је важно. Озбиљност као свеопшти поглед на свет нису озбиљно схватали ни комунисти, мада су се дуго трудили па дигли руке. Нешто озбиљно (израз намеран!) није у реду са идеологијом у којој нема места за зезање.

      1. Od zezanja, a pogotovo satire, su svi fundamentalisti operisani. Inače ne možeš da budeš fundamentalista, religiozni ili ideološki. Moraš da misliš binarno, crno belo. Nema sivog.

        Problem je što mnogi vide zezanje kao samodovoljno.

        Iskreno, Dr Nedeljko, ne znam ni za jednu ideologiju vrednu tog imena koja ume da se zeza … 🙁

        1. Зато сам више за нешто што не вреди тог имена…

    2. Đorđe, ti živiš bliže, da li je moguće da ISIL nema ama nikakvu ideologiju, da je to šupalj skup terorista bez koncepta (na stranu islam, to je samo opravdanje, niko ne pravi državu sa religijom kao konačnim ciljem)? Jer vidim da o motivima niko ne govori, svi pričaju “to je ISIL” i gotovo. Ili pak shvataju taj oteti Iraq/Syria prostor za svoju državu i sve ovo su formalne odmazde za rusko/američko/eu napade na njih?

      1. I nisu “samo” (čuj, samo!) odmazde. Bejrut je rat, Hezbollah se bori protiv njih, oni dižu u vazduh ljude u delu Bejruta gde žive pristalice. Pariz je rat, Francuska bombarduje, oni dižu ljude u vazduh ili pucaju iz kalašnjikova.

        Oni zaista misle da rekonstruišu islamski kalifat koji je obuhvatao celu Arabiju, severnu Afriku, dobar deo Persije (danas poznato kao Iran), Turske i Španije. Po Wahabi učenjima (vidi link gore).

        Situacija ovde je šizofrena – s jedne strane, od GCC zemalja, Emirati su jedini otvoreno protiv, i učestvuju u vazdušnim akcijama, dok ostali ćute, osim donekle zvanične Saudije … i nije tajna da su glavni finansijeri iz Saudije i Katara. A setimo se i da Saudija predvodi koaliciju u Jemenu, i pogledajmo ko su ustanici/pobunjenici u Jemenu, pa je situacija totalno luda.

        Isto tako, glavni finansijeri britanske Premier lige, ili španske Primere su iz Emirata i Katara. Vlasnici najvećeg dela skupih i prestižnih nekretnina po Londonu su Saudijci, Emiraćani i Katarci. Slično je u Parizu i Ženevi. Poslednjih godina, Katar masovno investira u kulturu, muzeologiju, i obrazovanje. Svetski kup u fudbalu. Šizofreno? Ma ne …

        Postaje sve zanimljivije … recimo, FlyDubai je do Beograda do letos leteo preko Iraka. Letos preko Sinaja. Sad kuda će, ne znam, posle obaranja ruskog aviona. Biće to verovatno pitanje dometa raketa za koje se zna da imaju. Kao što imaju i one za koje se ne zna. SmartWings do i od Praga leti preko Turske i Irana. Tako da i dolazak na odmor u Srbiju nije baš bezazlena priča. Ili putovanje bilo gde.

        1. Ovo je ključno:

          Oni zaista misle da rekonstruišu islamski kalifat koji je obuhvatao celu Arabiju, severnu Afriku, dobar deo Persije (danas poznato kao Iran), Turske i Španije. Po Wahabi učenjima (vidi link gore).

          To je sadržaj, sve ostalo je forma. Kako kaže tvoj linak (prevešću i okačiću), francuska revolucija je javno obezglavila 17 hiljada ljudi. Dosta toga se gađa i sa ovim tekstom koji je predvideo i način na koji se u celu komplikaciju uključio Putin.

          1. Ne kliknuh na Pošaljite komentar, pa odee …

            Da, Krkar je dobro napisao članak.

            Cirkus je počeo još u doba vladavine Otomanske imperije u ovijem krajevima. Dovršili su ga Englezi i Francuzi posle Prvog svetskog rata. Nastanak država Sirije, Libana, Jordana, Iraka, Kuvajta, je cirkus neopevani, sa nesposobnim kolonijalnim ćatama kao glavnim akterima, gde su se granice crtale po kafanama uz pićence.

            Kao šlag na tortu, Kurdi, Izrael, Palestina.

            A na sve to, Iran, sunni/shia.

            Pa onda nafta … eto otkud su Saudijci bitni. Njihova nafta se najjeftinije crpi.

            Do sada sam tu celu priču najbolje pročitao u knjizi “A peace to end all peace”, autor David Fromkin. Pročitaš pa se pitaš kako je to sve bilo, i jeste, moguće.

            Amazon link: http://www.amazon.com/Peace-End-All-Ottoman-Creation-ebook/dp/B003X27L7C

            Sad je mečka zaigrala pred vratima …

            1. Par ispravki na Krkara:

              – Al Asadi pripadaju sekti Alavita, na vlasti otkad je Bašarov otac Hafez bio glavni. Inače, malo se zna da je Bašar stigao tu gde je slučajno, jer mu je stariji brat, pripreman godinama da bude kalif umesto kalifa, poginuo u saobraćajnoj nesreći. Vidi https://en.wikipedia.org/wiki/Alawites

              – Salafi pokret je osnovna ideologija Daiša iliti ISIS

            2. Do sada sam tu celu priču najbolje pročitao u knjizi “A peace to end all peace”, autor David Fromkin. Pročitaš pa se pitaš kako je to sve bilo, i jeste, moguće.

              Lipo li je kad postoji na libgenu… 😀

Komentari su onemogućeni.