Bar dve teme za razmišljanje…
“Mama, ‘oću nešto da ti kažem, a da bude tajna.”
“’Ajde, reci. I ne moraš da šapućeš, ionako smo sami kući.”
“Dobro, ali da ne kažeš tati. To treba da bude samo naša tajna.”
“Važi. Reci mi slobodno.”
“Zaljubio sam se.”
“Je l’?”
“A-ha. U devojčicu E.”
“To je baš lepo. A kako znaš da si se zaljubio?”
“Paaaa… Tako… Osetio sam neke leptiriće u stomaku.”
“E, daj, ne ssss-sviraj! Ti baš znaš šta su leptirići u stomaku! Od koga si čuo za leptiriće u stomaku?”
“Čuo sam na televiziji…”
“I kako znaš da su ti leptirići za to? Kako znaš da si se zaljubio?”
“Pa, znaš, kad smo igrali šugice i kad je devočica E. bila šugica i kad me je stigla, zagrlila me je i meni je bilo mnogo lepo!”
“A, pa, da. Može da bude… A što ne želiš da kažeš tati?”
“Ma, on će odma’ da piše o tome na onoj Suštini pasijansa.”