Kraj godine mi uvek pojačava nervozu. Ne mogu da se odbranim od novih albuma sa božićnim pesmama koji naviru sa svih strana, pa brzo izgubim volju da listam nova izdanja. Kod nas, hvala Bogu, još uvek ne vlada takva potrošačka groznica kao što je to slučaj na mestima gde novac nije deficitarna roba.
Ionako poslednjih meseci nema ništa važno u muzičkom svetu da se sluša i kupuje.
Jutros, onako sanjivom, dok prelistavam feedove sa muzičkim izdanjima, oči su mi u trenutku raširile i trenutno sam se razbudio – izlazi novi album Southside Johnnyja! Kupljeno, na neviđeno. 
Nikada nisam bio u New Jerseyu, nisam šetao Asbury parkom, ali imam utisak da ga dobro poznajem. Ponajviše zahvaljujući višedecenijskim druženjem sa Johnnyem i njegovim društvom. Šta će čovek – Bruce Springsteen mu je najbolji prijatelj. 
Johnnyjeva karijera počela je sredinom sedamdesetih, a upravo današnja pesma otvara istoimeni album. Ona je dobar primer za repertoar koji je negovao – muzika je jedna eksplozivna mešavina rocka, soula, funka, bluesa, gospela… koja najbolje prija u klupskoj atmosferi i uz hladno pivo. Ovu pesmu za njega je napisao Miami Steve Van Zandt, još jedan od drugara iz detinjstva, a i Springsteen je prilagao po koju svoju. Njihova tesna veza traje do današnjih dana, pa često nastupaju zajedno na koncertima.
I posle tridesetak snimljenih albuma, muzika koju izvode Southside Johnny & The Asbury Jukes je, na neki način, jedinstvena – tvrdoglavo je ukorenjena u dobru tradiciju i nekako demode za današnje uslove. No, beskrajno je zanimljiva i puna energije. Uostalom, najbolje je da na Cevki potražite brojne snimke njihovih kompletnih koncerata iz bilo kog razdoblja i sami proverite.
Onda će vam biti jasno o čemu pričam. 
Komentari su onemogućeni.