Зна се како се на сцену поставља представа страног аутора. Прво вам треба превод. Ако је комад са певањем, онда ваља превести и текстове песама. Такозване стихове. Или обратно, некад имате стихове који изигравају такозвани текст.
Онда то све треба и поставити на сцену. Код комада са певањем ту почиње проблем, јер глумци углавном сви умеју да певају, имали су ваљда тај предмет на академији, док певача који су учили и глуму има много мање. А треба неко и да свира, јер сте још у 1994. и та техника позоришног озвучења није најсавршенија, позна се кад не ускочи у милисекунд тачно. Ако сте све урадили како треба, добијате на крају и диск са музиком из представе.
Пошто сте паметно одабрали комад, добили сте рок оперу, а не бродвејску оперету општег типа. Пошто је аутор комада један од ретких који уме да сложи и либрето и композицију и да сам праизведе све то, још увек имате шансе да промашите, али сте их сузили скоро скроз.
Комад… хм, питање је да ли је и постојао, или је то само била пратећа прича уз 
Боувијев албум. Да ли то јесте или није позоришни комад, питање је сад – вели да је требало “to serve as the soundtrack and musical basis for a stage show and/or television production telling the story of Ziggy Stardust”. Е сад “show” може и не мора да значи представу; “stage” значи сцену али колико позоришну толико и било коју другу; “production” може и не мора да буде представа са глумцима исто као што може да буде и концерт. Колико су сценски наступи Боувија у лику Зигија Стардаста били позоришни комади са певањем а колико рок концерти са причом, нека просуде они који су то видели.
Ви се, свеједно, држите старе истине да је и сваки концерт увек позориште, а ви јесте позориште – штавише, ви сте Битеф Театар, имате Милену Дравић, Драгана Зарића и остале. А пошто сте у Београду, није вам никакав проблем да накупите рокера који ће ово урадити из љубави, убеђења и за још пет минута славе. Имате причу, имате музику, имате људе, знате шта хоћете да направите. И то онда и направите, и уђете у историју, и тамо све то остане записано.
Осим што не пише да ли је Зиги икад свратио да погледа представу.