Kako zahvaljujući Bouviju znam da nisam isfulao kao roditelj

And these children that you spit on
As they try to change their worlds
Are immune to your consultations
They’re quite aware of what they’re going through

Tata! Ponedeljak ujutru posle nekog provoda, produženo spavanje iz kog me prenu zvonjava mobilnog. Moja petnaestogodišnja ćerka – gledam, 10:05, počeo joj je veliki odmor, nadam se da je sve u redu jer mi obično šalje poruke, pozivi su za nešto hitno ili ako treba neko duže objašnjenje. Tapnem zeleno dugmence na ekranu mobilnog sokoćala i čujem je kako plače. Panika, šta se desilo?!?! Tata, umro je Bouvi!!!

A sve je počelo jednog lepog letnjeg dana pre skoro 5 godina. Vraćali smo se iz vikendice, u kolima se vrteo CD s nekim mojim izborom Bouvijevih pesama… lista je došla do „Changes“, i dok sam uživao u pesmi postao sam svestan još jednog glasića koji se negde otpozadi probija kroz muziku. Digao sam pogled ka retrovizoru i video Teu koja se zanela pevajući – tek posle nekoliko trenutaka primetila je moj široki osmeh i postidela se:

– Cico, otkud ti znaš ovu pesmu?
– Pa eto tata, stalno je puštaš u kolima i svidela mi se.

Stoga današnju posvetu Bouviju gledamo iz ugla dece koja i dan danas odrastaju na njegovoj muzici. Ovu verziju izvode klinci iz „Lewes New School“ koja se nalazi u Istočnom Saseksu, na jugoistoku britanskog ostrva – u njoj skoro isključivo pevaju i sviraju učenici i nastavnici te škole, sem basiste Herbiea Flowersa koji je bio uz Bouvija na njegovim turnejama tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Ovo je snimljeno pre skoro 7 godina, mnogi od tih đaka sada su već na pragu zrelosti. Iskreno verujem da im je učešće u ovom projektu barem malo pripomoglo da postanu bolji ljudi. Još jedan od doprinosa Bouvija čovečanstvu…

– * –

Tea i ja smo posle pomenute vožnje krenuli sistematski da proučavamo njegov muzički opus. Nešto joj je ušlo u uši, nešto ne, malo se uplašila spota za „Cat People (Puting Out Fire)“, ali je zato „Space Oddity“ bio pun pogodak! Naime, nismo gledali spot, već sam joj pustio samo zvuk sa kompjutera te smo paralelno listali dečiju slikovnicu inspirisanu njome, delo sjajnog Andrewa Kolba. Sada vidim da je neki lik napravio i čitavu animaciju od nje s pesmom u pozadini, te izvol’te roditelji 🙂

A onda smo na jesen te iste godine otišli u posetu Amsterdamu (verni čitaoci Suštine pasijansa sećaju se posebnog teksta na tu temu). U planu sam imao i posetu muzeju voštanih figura Madam Tiso – Teodora je bila prvo ravnodušna prema tome, no ubrzo je promenila mišljenje saznavši kako će moći da se fotografiše pored Bouvija. Bila je veoma iznenađena što je jedina u grupi stala i strpljivo pozirala, ali joj je sve bilo jasno kada je u sledećoj sobi videla kako se gomila šmizli tiska oko figure Džastina Biberčeta i samo me je požurila da što pre odemo dalje i potražimo Fredija Merkjurija.

Celo jučerašnje popodne smo gledali njegove spotove. Dejvide Roberte Džonse, hvala ti na muzici koju mogu da podelim s mojom ćerkom…