Volite li ljuto? Volite li bol? A niste mazohista? Il’ ipak, možda malko jeste?
Ne brinite, sve je u redu s vama. Čak i sa onima koji ne podnose ljuto je sve OK. Nego, za početak da razjasnimo jednu stvar, a to je da “ljuto” nije ukus, nego bol. Mislim, ima nas kojima je taj bol ukusan, ali je i dalje bol. A nakon tog preživljenog iskustva čovek se mora osećati zadovoljno, pa da malo začinimo muzičkim intermecom pre nego što nastavimo.
I dok se mi zadovoljavamo time da nešto ocenimo kao “pikantno, ljutkasto, ljuto, au baš ljuto, jebote al’ je ljuto, ljuto u p..ku materinu, aaaaaaaaaaaaa” neko je i papričicama uzeo meru – Vilbur Skovil (Willbur Scoville). Skovil je bio američki farmaceut, rođen na današnji dan, 22. januara 1865. godine, poznat po testovima i skali kojima je merio ljutinu/začinjenost određenih vrsta paprika, tokom 1912. godine. Tadašnji Skovilov organoleptički test danas je poznatiji kao Skovilova skala, prema kojoj je mera od oko 16 Skovila početak osećaja ljutine…
Naravno, ne treba zanemariti ni empirijski metod za utvrđivanje ljutine, gde je mnogo toga objašnjeno:
Neko ljutinu podnosi bolje, nego gore, baš kao i zimu. Treba zapamtiti jedan bački savet za ljutinu ribljeg paprikaša, koji glasi: “Paprikaš mora biti tako ljut da sutradan kad se iskenjaš u šumi, ker još dva dana laje na govno“.