Go dtuga Dia
suaimhneas da anam.
Roisin Dubh.°
Jedna stvar mi je slađa od svih: kada me neko, govoreći u nekom svom kontekstu koji meni ne mora da bude zanimljiv, podseti na nešto veoma drago, ali toliko davno da je pravo čudo da se uopšte sećam. Uz čestito upozorenje samom sebi da se u ta sećanja ponekad upliću i neke krive slike, pa se sećam pogrešno čvrsto misleći kako je to tačna slika (to je ono što psiholozi nazivaju “konfabulacija”), ovog puta mi je Čeda Fancy izazvao takvu sliku kada je nedavno okačio ovu numeru na fejZbuk.
Ah. Prva stvar grupe Thin Lizzy koju sam baš zavoleo.
Beše to onih romantičnih godina kad sam slušao “Veče uz radio” Nikole Karaklajića ponedeljkom uveče i pomno beležio sve što sam čuo, a dopalo mi se. On je numere u emisiji i, pogotovo, u grom-listi (pet domaćih i pet stranih) nepogrešivo najavljivao kao prevode: ostade “Crna ruža”, čak i dugo nakon što sam saznao da pravo ime numere nije “Black Rose“, na engleskom, već “Róisín Dubh“, na gelskom (čita se “ro’šin dov”). Pamtim da je čika Nikola jako voleo ovu pesmu i izrazito pohvalno se izražavao o albumu istog imena. Naročito je često pominjao harizmatičnog basistu, frontmena i vođu grupe: pamtim da mu je Phil Lynott često bio na tapetu priče.
Bio sam i ranije svestan grupe Thin Lizzy, bili su mi simpatični, ali nisam imao ništa od njih u svojoj maloj fonoteci. Kada je 1979. objavljen album Black Rose, bio je to prvi čiji izlazak sam ispratio aktivno, kao još uvek balavac, ali već posvećeni ljubitelj dobrog rock’n’rolla. Đavo da me odnese, nisam tu ploču nikad kupio. A zašto, nemam pojma. Često sam je slušao kod jednog druga i to je bilo sve.
Već sam navikao svoje uši na Roryja Gallaghera, pa sam naučio da prepoznajem tradicionalne irske motive u pesmama rokera sa Zelenog ostrva, ali tu se negde i završavalo moje znanje o tome šta se zaista zbiva u dragoj mi pesmi. Nisam se tada ni faktografijom mnogo bavio, na svoju štetu, jer bih tada ranije došao do imena onog ludog gitariste. Elem, u raznim rokadama i smenama koje su snalazile grupu tih godina kada su dosegnuli planetarnu popularnost, Gary Moore je dolazio i odlazio u više navrata, a baš u vreme pripreme albuma Black Rose se najzad zadržao dovoljno dugo da bi učestvovao u studijskom radu, pa čak i kao autor. U ovoj numeri ga ne prepoznajem kao posebnog gitaristu, što on svakako jeste bio, nego nam je važan kao koautor pesme.
Naime, ovaj četvorodelni kolaž je delom zasnovan na motivima stare narodne pesme istog imena. I Lynott i Moore su delili iskrenu ljubav prema tradicionalnoj muzici Irske i nije im bilo strano da koriste te elemente u svojoj muzici (ma, može li se uopšte pomenuti Thin Lizzy a da se ne prisetimo megahita, prastare kafanske himne “Whisky in the Jar“? Imamo prikladan stih u ovoj pesmi!). Pored ovog izvora, u ovoj pesmi su pride parafrazirani stihovi Williama Butlera Yeatsa, a usput su okrznuti James Joyce, Oscar Wilde i Brendan Behan. Navodsno, upleteni su i razgovori koje je Phil Lynott vodio sa fudbalerom Manchester Uniteda Georgeom Bestom, sa kojim je često dočekivao pijana jutra kad god bi posetio majku koja je vodila pansion za umetnike u Mančesteru. A ne zaboraviše ni dežurno džangrizalo Vana Morrisona (“Van is the Man”); a ako je Matori Prdonja tu, onda su svi tu.
Postmoderni galimatijas ili sjajna dosetka? Tumačite kako želite. Što se mene doveka tiče, “Black Rose” je sjajna pesma raskošnog sadržaja i epskog karaktera – i to je sve. A nije ni malo, ako ćemo pravo.
– * –
Pamtim još nešto o albumu koji nosi ovu pesmu: došlo je do velikog raslojavanja kritike i publike. Neće vam trebati više od pet minuta da i sami pronađete reference na navode kako je Black Rose najbolje koncipiran Thin Lizzy album i najgori ćorsokak u njihovoj fonografiji; kako je to poslednji značajan album grupe, ali i idealan odgovor na trendove koji neumitno dolaze; kako je to sviračko remek-delo za jedne i produkcijski promašaj za druge (a producent je bio niko drugi nego legendarni Tony Visconti). Ova polarizacija sigurno znači nešto, ali meni je svejedno. Umesto da otkrivam skrivene istine, otkriću još jednu recku na potenciometru i poslušaću dragu numeru još jednom.
__________
° Ove reči stoje na nadgrobnoj ploči u Dablinu:
PHILIP PARRIS LYNOTT
1949-1986.
Dragi Bože
daj pokoj njegovoj duši.
Crna ruža.