Lutalica u sitan sat

Ako ste ovaj vikend proveli pod nekim kamenom ili niste imali struje, onda svakako još uvek ne znate da se u petak uveče desila nova epizoda istorije rock’n’rolla: Kuba je doživela i preživela svoj prvi veliki rock koncert. I to koncert Rolling Stonesa, što je i inače vrsta događaja bez mogućnosti poređenja (osim, eventualno, sa nekim drugim koncertom Rolling Stonesa). I to pred ništa manje od pola miliona neposrednih gledalaca, koji će svojim unucima jednog dana pričati “bio sam tamo”. I to besplatno.

Red je da zabeležimo taj događaj, makar i posredno. Kontekst je labav: “Midnight Rambler” je izveden u Havani. A inače, zašto ne bismo iskoristili svaki prikladan momenat da se setimo perioda kad je Mick Taylor žario i palio. Ova izvedba: to je to.… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 27. mart

Diši duboko. Govori tiho i vodi psa sa sobom. Zadrži osmeh na licu… Može li se živeti kad si potopljen u parole?
Lud pasKako izdržavate? Metež informacija sa svih strana deluje prilično iritirajuće. Odveć je lako izgubiti duševni mir. Da bi stvar bila gora, čak nisu ni političari ti koji izazivaju glavnu nervozu – najzad, političari su takvi kakvi su, ljudi bez empatijskih čvorišta u svojim planovima i bez namere da u svoju praksu vrate bar malo dostojanstva ili barem suptilnosti – nego nam džigericu jedu naši bližnji.

Te “šta misliš o ovome”, te “sipaju otrove na nas”, te “onaj neće još dugo”, te “ala je sve poskupelo”, te “onaj nije Norvežanin”, te “jesi li gledao sinoć, šta mu je ona rekla pre nego što ga je gađala u glavu usranim gaćama”, te “že sua Ankara”, te “ovo je kraj civilizacije”, te “nećete verovati šta se zatim desilo”, te “ako nemate šta da radite, radite to negde drugde”, te “vidi šta nam rade, majku im lopovsku”, te “legla plata, treba da doplatim 1500 dinara”, te… I tako bez kraja i konca, bez ikakve namere da se bar neko, ponekad, ma samo jednom za primer, obuzda u impulsivnom izboru “neobaveznih” tema za razgovor koje uvek upadnu u drek dnevne politike i onda poprime novu dimenziju jada.

Manijak?Zapravo, ako ste ranije sami ulagali iole malo više truda u sebe, moguće je da iz sebe izvučete temu koja će biti stimulativna i za vas i za druge, pod uslovom da drugi nisu previše ogrezli u opisu iz prošlog pasusa. Pravite rokade tema! Zamenite rasprave o ljudima raspravama o idejama (i to svim osim političkim). Zamenite prostor rasprave o politici raspravama o iskustvima (i opet…). I najzad, zamenite sistematsko kukanje na svaku petparačku temu o preživljavanju sistematskim opisivanjem plana nečeg što se tiče samo vas, vaše porodice, prijatelja, rodbine…

Neka ne bude tabu tema, neka ne bude ljutnje ako se nekome omakne poneka replika. To su stečeni refleksi – a kako su stečeni, tako mogu i da se izgube. Zato ne ulećite klizećim startom, nego pokušajte starom tehnikom duhovite replike, možda nekim vicem. Pronađite šablon za temu koja je neutralna, ali potencijalno zanimljiva širem krugu ljudi, iako je milion kilometara daleko od politike.

Dobri ljudi: to se može. Činite tako neprekidno i već kroz godinu-dve će vam biti bolje.

Ne, ne može odmah. Nije vam se odjednom ni dogodilo, nećete se odjednom ni izvući.

Ptičja umetnost?Ako ne znate kako biste drugačije, jer baš vam ne uspeva da pronađete dobru temu, mi ćemo vam sad prepotentno predložiti da kao predložak uzmete neku temu iz današnjeg utovara. Da, baš tako: neka vam nešto od toga posluži kao početna teza, pa meandrirajte do mile volje i stignite gde god je moguće stići neobavezujućim tonom razgovora. Ako pritom načinite barem jedan kreativan korak u svojoj glavi, uspeli ste: taj prvi korak je bio kritično važan.

A ako na kraju zaista ispadne neka korist od tako flagrantnog skretanja teme (i pažnje!) sa politike, i mi ćemo vam se pridružiti u radosti, ovog puta bez stida što smo neskromni u svom predlogu da budemo laktmotiv tog strašnog, neopisivo teškog koraka koji, ipak, morate načiniti sami.… Nastavite sa čitanjem >>