Veća fotografija je ovde.
Jedan od najvažnijih povoda za kupovinu DSLR fotoaparata 2012. godine čak nije bila ni nadmoćna optika po izboru, što je inače najznačajnija karakteristika te klase opreme, već mogućnost da radim u višim zonama ISO osetljivosti. Na starim aparatima sam besneo što čak ni ISO 400 nije bio upotrebljiv, a kamoli nešto baš jače. Često bih slikao koncerte i razne performanse, a za to je potrebno imati najmanje ISO 1600 (pa i više) kako bi se ušlo u rešenja.
– * –
Pre nego što ukoračim u konkretnu temu, da razjasnim nešto što će poneki pažljivi čitalac možda, a mnogi moji drugari sigurno prepoznati kao moguću kontradiktornost između mojih izjava i očigledne prakse. Dakle: nosim li ja fotoaparat na koncerte ili ne?
Ne, naravno. Ali, sad govorim o velikim koncertima koje pohađam, za koje kupujem kartu i na koje odlazim zato što sam željan te svirke, sa namerom da se 100% posvetim sadržaju koji dolazi sa zcene. Zato fotoaparat nisam nosio na koncert Rogera Watersa, Davida Gilmoura, Petera Gabriela, Calexico, Claptona/Winwooda, Roxy Music, Jeffa Becka, da pomenem samo neke od onih na čije koncerte sam znao da bih bez problema mogao da unesem fotoaparat. Staro iskustvo – beše mi preselo kad sam poneo fotoaparat na koncert Jethro Tull – em sam morao da mislim na njega, em sam uslikao samo škrartove, em sam smetao samom sebi da pratim konceert… Nikad više ovako, rekoh sebi.
I tako sam vremenom razvio veštinu prepoznavanja kad treba da ponesem fotoaparat, a kad ne. Koliko pamtim, omašio sam samo jednom, a to beše koncert grupe Calexico na Malom Kalemegradnu 2012. Razlike između “nosiću” i “neću nositi” mogu da objasnim, ali svodim to na prostu praksu “idem na koncert ili idem na foto-sesiju”. Prekršio sam samo kad sam pohodio Colosseum u Pešti, ali sam nosio stari mali fotoaparat u džepu, a ne veliku mrcinu; i danas mi je drago zbog toga, jer tih nekoliko fotki (koje ste već videli) posebno su mi drage; a nisam sebi i drugima smetao tokom tog koncerta.
Fotografisanje svirki koje ću vam pokazati ove nedelje (a ko zna, možda i sledeće) bilo je planirano i izvedeno kao flagrantna radnja. A kvalitet rezultata odavno više nije stvar slučajnosti.
– * –
Kad sam se dočepao prilike da najzad slikam koncerte, toliko sam bio unezveren da sam grešio na svemu drugom osim na svetlu, pa je serija fotografija sa Nišvila 2012, prvog pravog scenskog performansa koji sma mogao bez smetnje da slikam, upotrebljiva eventualno samo kao lični podsetnik na to dešavanje, dok uopšte nema reprezentativnog materijala. Prvi “pravi” ulov nekog koncerta sam imao potkraj avgusta 2012, kada sam uhvatio koncert mađarske grupe Omega u Novom Bečeju. Ova fotka je sa te svirke.
Beleške radi, za mene je važan i taj podatak da je koncert grupe Omega u Kikindi u leto 1978. prvi pravi rock koncert kojem sam prisustvovao. No, to je neka druga priča…
Omega je celog tog leta pripremala ogromni i spektakularni koncert povodom 50 godina rada, oktobra u Budimpešti, pa su mudro odabrali nekoliko mesta da uvežbaju tehniku pred publikom, a štogod verovatno i da namire troškove te pripreme. Zato je koncert bio (i) tehnički zanimljiv (svirku svakako ne mogu da prenosim fotografijama, a video ne snimam iz principa) i to je bilo dobro za fotkanje. Cela sesija je meni bila prva uspešna i od tad sam počeo da taložim pozitivna iskustva.
Danas je fotografisanje velike konceretne scene za mene samo stvar odabira dobrog položaja. Usudio bih se čak i profesionalno da zalegnem u takav zadatak. A beleške radi, fotkanje koncerata je jedina vrsta fotografisanja u mom portfoliju koja bi opravdala nabavku fullframe aparata više klase, nešto od mašina koje bih mogao da navijem na ISO preko 6400. Međutim, to bi tražilo i profi objektive, pa bi investicija bila tolika da bi se to isplatilo samo u profesionalnom odnosu prema tom poslu. A pošto ja imperativ zarade fotoaparatom nemam (i ne želim da imam), to ostajem gde sam; štaviše, imam skoro sve što mi treba za ulazak u bilo koje iskušenje. Slikam iz ruke i nemam problema.
Sledećih dana ćete videti odabrane fotke sa raznih živih svirki tokom poslednjih nekoliko godina.
Komentari su onemogućeni.