Muzika u objektivu (3): Gibonni u Novom Bečeju

Dobro mi ide: kao što sam obećao, ove nedelje vas davim fotografijama sa koncerata, a koliko je to suptilno, videćemo.

Gibonni

Veća fotografija je ovde.

Otkuda ja na pop-koncertu, pitate se vi. E, pa ta svirka na Velikogospojinskim danima u Novom Bečeju 2014. beše moje treće pohađanje koncerta tog majstora. I da je sva pop muzika takva, ja bih imao debelu fonoteku. I da se ne objašnjavamo: ako njemu mogu da sviraju Manu Cache, Tony Levin i Vlatko na istom koncertu, onda mogu i ja da ga slušam do besvesti, bar kad je o koncertima reč.

No, ova rubrika je o koncertnoj fotografiji, a ne o stilovima muzike. Rekoh juče kako sam naučio da valja prići blizu. Jedno prilaženje je položejem u odnosu na scenu, a drugo je ono tehničko – pomoću duge cevi. Do leta 2014. sam već nabavio Cevuljagu (teleobjektiv 70-300 mm) i ako se ne varam, Džibov koncert mi beše već druga svirka na kojoj sam uspešno uposlio to odlično staklo (vrednije je nego što je koštalo). Konačno sam dospeo u prigodu da kontrolišem dubinsku oštrinu na velikoj sceni i tu su se otvorili neki novi horizonti. Kada se potrefi i svetlo koje jednako naglašava akcenat kao i dubinska oštrina, tada fotki više nema šta da se doda niti da joj se oduzme – pogotovo ovo drugo.

Gibonni

Postajalo mi je sve lakše.