Сантана се, зачудо, много држао свог матерњег шпанског, кад у тексту, кад у наслову. Тако је и његов најчувенији инструментал, бар по наслову, на шпанском. Шпански у ствари не знам (мада понекад и погодим), тако да ме немојте држати за реч да је наслов преведен како ваља.
Ово је извођење у Мексику Граду, непознате године. Звучи веома близу оригиналу са винила, који се, дакако, и данас зна напамет.
Јер, пуштао се те седамдесетпрве-друге, а и касније, по дискотекама. Где је можда служио као прелаз између спорог блока (који су наше плочовође, Имре и Воја, најављивали са “а сад ко шта увати” и гасили сва светла осим црвених) и наредног бржег. Шта друго да радите са песмом која је душу дала за плес али има два ритма – креће споро па онда пређе на брзо? А популарна, бре, у 15:00 популарна, било је дана кад се уз мало шврљања по таласима дала чути по три-четири пута.
Било је чак и у моди да се пушта као тиха позадина за песничке вечери, за филмске инсерте или док не почне филм (осим у нашем биоскопу Балкан, где су од изласка плоче па до гашења увек пуштали један албум Криденса и готово, не постоји друга музика). Мора да је то било неко време чуда кад једна инструментална ствар постане мегахит, и то уз бројне друге хитове истог бенда, чак и са истог албума.
На крају само мала опаска о том превођењу Сантаниних текстова са шпанског – мој, у наслову, покушај је аматерски. Прави уметнички превод је за “Види како иде” (Oye como va / mi ritmo / bueno pa’ gosar /mulata) нашао много више од шкртог оригинала, а и некако боље лежи од њега, не штрчи му трећи слог у последњем стиху:
ко је конобар?
Милинко?
нема га до сад.
па да.