Упоредни почетак

Једно од начела која су довела до начела истовремености је оно да су неке идеје толико саме по себи јаке, да ће наћи начина да се појаве, све и да кроз сто година неко измисли времеплов (енгр. временску машину) и врати се овосад да убије њеног доносиоца. Неке су толико јаке и нестрпљиве да се појаве упоредо на више места, у отприлике исто време. Историјско-материјалистички речено, квантитет (предуслови!) буде толико трудан да ће да роди тај квалитет па макар на лакат, или на неколико.

Тако је било и са Глугенијем. Не само што је имао онолико претходника (који су од хардвера имали неке помичне траке са речима и картон са рупама кроз које су се те glug02речи читале), него што се до нових отеловљења тог духа долазило разним заобилазним путевима.

Глугеније II Немогући има поприличну историју. Испочетка, те 1991, уопште није био намењен томе, него је требало да буде генератор лозинки. Захтевало се* од њега да прави речи које би личиле на обичне, звучале скоро познато, а биле скроз нове, те би се тако лако памтиле а не би постојале у речницима.

Требало је то да ради тако што ће бележити фреквенције слова у постојећем тексту, па одатле стварати нове речи са истим фреквенцијама. Испало је да то није баш довољно, па сам прешао на парове слова, па тројке и четворке. Ни онда није то било баш то, мада је задовољавало почетни захтев. Добило се (на енглеском узорку) овако нешто:

but and in so, the duh! psexcept the funce ableme. picted tabase fore im nothe behave to gener… given m didnt the thant stransis you genrecordiresult get array be selectional files a micro use for should becords line want would data rects one usincluded report toolback me?

Ово напросто сувише добро репродукује постојећи речник, скоро да имитира структуру реченице… хм, можда би и могло да прави текст?

Наредна итерација је била да се уместо слова користе целе речи, са све интерпункцијом, па да се тако добије она машина која ће сама да пише други део (из оног вица “ма види бугарски лажњак, пише пета симфонија Чајковског, као да ја не знам да је пету написао Бетовен”). Узимао би однекуд текстове и на њима бројао колико пута се које четири узастопне речи појављују.

Овај програм има два грдна проблема. Прво, узорак: гомила текстова који постоје на мрежи отпада зато што нису ни на једном признатом језику, него на енгрпском (без шћђ, или са гомилом енглеског у сред реченице).  Друго, запуштеност: пошто се ради о апликацији којом се бавим сваких неколико година, кад је се сетим (ако се и сетим где сам је оставио, неколико година нисам знао где ми је и мислио да је нестала), данас кад је погледам могу само да псујем идиота који је то тако скрнаво написао. Бар сам је одмах нашао, за мање од пет минута потраге по диску.

Занимљиво ми је како се хвата за фразе. Овде, например, “је, у ствари, -” и ту четврту реч има у неколико варијанти. То су му скретнице, места где оригинална реченица (тј не првобитна него реченица чије тројке узастопних речи постоје укупно једном у табели четворки) натрчи на тројку која постоји више пута, са разним четвртим речима.

glug01Ту почиње игранка. Понекад избаци читаве реченице где не наиђе на никакву скретницу, а понекад само тако изгледа, док се не саплете о нешто. Да видимо шта се добија.
Srušena je ranije ove godine.
Ima jošte sličnih video-bombi, ako vas zanima, ima 120 gitarističkom posle koncerta grupe trube. u Kikindi prošle skiffle fazonu. nogama; već, u prošlom prilogu na istu temu, da mi muzika stalno svira stekao sam spremajući poslednje ispite, jer se iz kantine čulo “Ramo, Ramo… ” po šest puta za veče. Bolje svoja muzika koju i ne moram da vas podsećam, setićete sе.
Fotografija “Train romance” nastala je u starom turističkom vozu “Romantika”. Snimljena je potpuno spontano… Pomalo sam se dosađivao slikajući pejzaže kroz koje je voz prolazio kada je na njoj prizor majke sa detetom ili maloletnih “igračica” sa pijanim starcima. Dokumentarna fotografija traži tu vrstu pristupa i ja priznajem da je i publika u studiju uživala.
Mene fascinira nešto drugo. Sad, malo je glupo da upotrebljavam frazu “znao sam”, ali jedino baš tako mogu da se ikako prašiti. sa bilo čim drugim u brzo, opusu grupe. Drugi je taj električni klavir s početka rukovodili sa nadolazećim basom (koji, uzgred budi rečeno, gadljivima, preskočiti). Dišite su gladni, ne moraju mnogo da se zgriznuli roba ih sama jeli
Tek, bejah suočen sa stvarnošću u kojoj sam strašno jednu fotku koju ćete videti kroz dve nedelje, kad on u rubrici “fotka u podne” okači seriju radova sa svog prozora. Pa je za tom slikom krenula rasprava u kojoj smo se uvek i svi zatvarali, ponela je nečasno ali zasluženo ime Tikva.

Све изјаве Глугенија II Немогућег у овом прилогу сачињене су рециклирањем прилога са Суштине за последње две-три године. Ниједан бајт није повређен приликом састављања овог прилога. Сав приход иде у фонд за незбринуте катодне мониторе.


*Да не буде да имамо звездицу без стварне фусноте – програмски захтев је, на старом Сезаму, изнео колега Золи, тада ваљда асистент негде у Новом Саду, можда баш на пеемефу. После је он отишао у Канаду, а ја сам му слао неке папире да среди за јачу визу.

Komentari su onemogućeni.