Ovih dana navršilo se petnaest godina kako nas je napustio Pimpek.
Prerano je otišao. 
Štampa i tisak su ćutali/šuteli povodom petnaestogodišnjice od njegovog odlaska, ali mi nećemo. Jer, ma šta se o njemu pisalo u raznim periodima njegovog života, a ja pamtim i to kako je nekadašnja srpska režimska štampa pisala o njemu u vreme kada je bio gradonačelnik Sarajeva, Davorin Popović je, pre svega, bio vanserijski pevač kome je u našoj bivšoj državi malo ko bio ravan.
Jedan od njegovih retkih izleta van Indexa je, ujedno, i jedan od najboljih objavljenih singlova u Jugoslaviji sedamdesetih. Baladu “Ja sam uvijek htio ljudima da dam” napisao je Gabor Lenđel (mozak nekadašnje grupe Teška industrija), a B-stranu, “Crveno svetlo“, potpisao je Kornelije Kovač.
Po starom, dobrom običaju, za ove pesme retko ko je čuo.
Još uvek živim u nadi da će se za dvadesetu godišnjicu/obljetnicu njegove smrti naći neko pametan da napravi valjani box set sa sabranim i remasterizovanim pesmama Davorina Popovića i Indexa u najluksuznijem izdanju koji ću, sa merakom, platiti u dinarima, kunama, konvertibilnim markama ili bilo kojoj drugoj valuti.
Jer on je bio, baš kao i Indexi, jedinstven i neponovljiv.