Gledajući na Zapad, često smo spremni da potcenjujemo ono što smo nekada imali. Ako su šezdesete godine u Jugoslaviji bile obeležene entuzijazmom, borbom sa državnim cenzorima i pokušajima da se imitiraju velike svetske zvezde, njihova druga polovina je najavila originalnu, autorsku muziku.
“Osmjeh” (1967) je jedan od prvih, pravih hitova koji je, u istom trenutku kada se zavrteo na radiju, postao “pjesma tjedna”.
Samo zbog ove pesme Dragi Mlinarecu, inače finom i mirnom čoveku, trebalo bi podići spomenik.
U tom trenutku Dragec je bio u izuzetno kretivnoj fazi. Iste godine Grupa 220 je objavila EP “Kad bih bio Petar Pan” sa četiri nove autorske pesme. I tu nije bio kraj te neverovatno plodne godine.
Za sledeću su spremili svoj album “Naši dani” (1968) koji je bio PRVI autorski LP koji je izdat u Jugoslaviji. Kurioziteta radi, na njega nisu uključili pesme sa pomenuta dva EP-ja.
Ako je statistika tačna, prvi tiraž je odštampan u 300 (trista) primeraka. 
Razlog je bio prozaičan: tržište nije postojalo, niko u državi nije imao pojma koliko ima gramofona među stanovništvom, a i Partija je je još uvek sumnjičavo gledala na rok muziku.
Posle snimanja albuma, Mlinarec je otišao na odsluženje vojnog roka. A kada se vratio, ništa više nije bilo isto.