I to u Tiruvanantapuramu.
Veća fotografija je ovde.
Dakle, pred vama je hram Padmanabhasvami u gradu Tiruvanantapuramu, na krajnjem jugu Indije. Niko ne zna koliko je hram star; pisani tragovi potiču iz petog veka pre nove ere i tad je nazvan prastarim; procenjeno je da je hram, inače posvećen vrhovnom božanstvu Višnuu, stvoritelju sveta, star možda i preko 5000 godina.
E sad, trik je u tome da kad imaš hram posvećen naj-božanstvu, a staž hrama je toliki koliki je verovatno, onda nije čudno to što je reč o najbogatijem hramu na svetu. Treba da se otvori još jedna riznica (od šest poznatih; mada, izgleda da su otkrili još sve na nižem nivou), a sluti se da ona nije manja od još jedne koja se inače ne otvara uopšte. Prema (zasad neslužbenoj) belešci Vrhovnog suda Indije, koji je naložio da se svi trezori otvore radi inventara, a potom opet zatvore, prosta materijalna vrednost dragocenosti prikupljenih tokom nekoliko milenijuma poklanjanja je oko 20 milijardi dolara. To je, dakle, vrednost u prostoj proceni vrednosti zlata i dragulja kao materijala, bez faktora istorijske ili umetničke vrednosti predmeta koji se tamo zapravo nalaze, koja je uobičajeno desetostruka od nominalne. A predmeti… Recimo, teški lanac dug šest metara, od žeženog zlata, ne pozlaćen.
Više informacija i još slika pronađite na portalu Amusing Planet, gde sam je i ja našao. Autor fotografije se zove –Reji (baš tako, sa tim minusom, ali šta ja znam čemu to služi).