Tumaranje po portalima na kojima se okupljaju najzagiženiji kolekcionari najčešće je frustrirajuće – toliko je neverovatno koliko su oni spremni da izvade novca iz džepa za neku muzičku retkost, da se to graniči sa infaltinošću. Ima se, može se. 
Nama, sa jeftinim ulaznicama, ostaje samo da se čudimo i gledamo. Nisam baš toliki zagriženik da moram nešto da imam po svaku cenu.
Sa druge strane, takva mesta su dragocen izvor informacija o opskurnim i manje poznatim radovima koji, itekako, zaslužuju pažnju. Oko mi je zastalo na singlu koji je ponosni vlasnik nudio na prodaju za “tričavih” 400 dolara.… Nastavite sa čitanjem >>
