Razglednice iz Venecije (8): Turisti

Sa Venecijom bi možda sve bilo u redu i potaman kada ne bi bilo toliko turista.

Turisti u Veneciji

Veća fotografija je ovde.

Ma, razumem ja to. Najzad, i Jasna i ja smo bili samo jedan par od ko zna koliko desetina hiljada nimalo slučajno namerenih ludaka u Veneciji tog dana. Došli smo prepodne, ostali do kasno uveče, hvala lepo, doviđenja. Ostavili smo u tom gradu poprilično novca, pri čemu smo vrlo pazili gde ćemo sesti da se osvežimo ili pojedemo neki laki obrok. Samo su parking i vaporeto koštali preko 60 €, par kafića i ručak još toliko, samo za sladoled u večernji sat na trgu Svetog Marka smo platili 10 €…

Ali, to je tako. Venecija je u Top 10 kategoriji najatraktivnijih turističkih tačaka na svetu i ne očekujte socijalne kategorije cena bilo gde. Od turizma taj grad živi danas bolje nego Mletačka republika pre 400 godina od trgovine. Prosto, paziš šta radiš. Ne sedaš u gondolu. Ne prilaziš onim curama sa gigantskim krinolinama da se slikaš sa njima, jer će ti izbiti 20-30 € za jedno poziranje. Ne ručaš nigde bliže od 1 km od trga Svetog Marka, da ti ne presedne račun (pst: mi smo ručali u Muranu i to se ispostavilo kao dobra odluka).

Turisti u Veneciji

Međutim, bez obzira na to koliko je hrane svojim novcem, turisti doslovno ubijaju Veneciju. Kapacitet komunalne logistike tog grada je ograničen iz očiglednoh razloga, a pritisak ljubitelja putovanja je neprekidan. To su reke ljudi, ponekad drugačije ne možete opisati to; na mahove sam se osećao kao da izlazim sa nekog velikog koncerta, a samo sam išao ulicom.

Podatak na koji sam naišao veli da u Veneciju godišnje dođe 20 miliona turista. Neka se prosečno ostavi po 50 €, pa vi vidite. A gde je prava mera između dobitka i gubitka, to doista ne znam i ne mogu da procenim na osnovu jedne kratke posete. Da li baš turistički saobraćaj nešto doprinosi činjenici da Venecija lagano tone, ne znam ni to. U fizičkom smislu, toliki pritisak ljudi sigurno čini negativan uticaj na ovaj grad-spomenik.

Turisti u Veneciji

Naročite čepove u kretanju mnogim uskim prolazima prave klasične  turističke grupe sa vodičima, koji čine većinu na ključnim tačkama. Da nije njih, valjda ni gužva ne bi bila tako strašna. Uzgred: ne manje od trećine turističkih grupa su Kinezi. I ne, nisam ih brkao sa Japancima: kada ih budete sreli na nekom takvom mestu, znaćete i sami kao što sam ja ukapirao.

Iz razgovora sa nekima koji su pre mene bili u Veneciji, shvatio sam da tu postoji još jedna začkoljica: zbog prevelike cene smeštaja, niko tu ne noći, nego dođe, pa ode. Onaj ko dođe na više dana, ode u Lido di Jesolo ili čak i dalje u Padovu, pa odande dolazi u Veneciju svaki dan vozom ili busom. Dnevni priliv turista je zato neverovatno velik, dok večernji baš i nije. Znajući to, organizatori života u Veneciji verovatno pritiskaju turističke grupe da odu što pre, što je lako izvesti rigidnim cenama parkinga za autobus ili nekom sličnom tehnikom komunalnog sadizma.

Turisti u Veneciji

Turistički aranžmani iz Srbije nude posete Veneciji tako da se stigne negde pre podne, a posle noćne vožnje autobusom negde sa zapada, pa istresu putnike zbunjene kao ćuriće, daju im vođenu šetnju od dva sata i još tri sata slobodnog vremena, što ukupno nije dovoljno ni za šta osim za prostačko selfačenje po lošem podnevnom svetlu. A onda brzo na put pre nego što nastupi suton i pre nego što zbilja nastupi šansa da se Venecija vidi u najlepšem svetlu – i doslovno i figurativno.

Takav maltretman više ne bih mogao da izdržim. Jasna i ja smo odavno naučili: mnogo manje gubimo a mnogo više dobijamo kad u neki grad odemo sami; iskustvo koje smo stekli je već poprilično. Obećali smo sebi da će nam lični aranžman biti dominantni oblik turizma po gradovima, kojim ćemo se baviti dok nas noge i novčanici budu držali.

Turisti u Veneciji

Dakle, samo treba da saberete dva i dva. Trik da malo odahnete od pritiska hordi turista dok ste u Veneciji – i da pritom grad doživite mnogo kvalitetnije – jeste da dočekate noć u tom gradu. Za tako nešto, dovoljno je da se organizujete kolima ako ste negde blizu. Mi smo iz baze u Umagu stigli za nešto preko dva sata vožnje, što nije strašno s obzirom na to da ima preko 200 km – ali od Kopra do ulaska u garažu u Veneciji imao sam na raspolaganju barem dve trake za vožnju, a često i više. Dakle, ako ste negde u Istri ili Sloveniji, eto prilike da odvojite jedan ceo dan za nezaboravan doživljaj.

Turisti u Veneciji

Da smo otišli iz Venecije u pet sati popodne, što bi se nam se desilo da smo došli usput kroz neki turistički aranžman ili da smo se ukrcali u preskupi turistički brod iz Istre (70-75 € po osobi za ukupno pet sati puta i šest sati boravka u Veneciji), ne bih uhvatio zlatni sat u prelepom gradu, a kamoli plavi sat i noćni sat. A to su tri karakteristike svetla koje se ne mogu simulirati nikakvom obradom fotografije.

Ja sam se dočepao sva ta tri oblika svetla, ali to će već biti tema za poslednje tri foto-priče. Pre toga, da malo popričamo o posebnostima Venecije…

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image