Uz sav svoj mukotrpan rad sa “Čupavcima iz Liverpula”, Sir George Martin je imao i svoj mali hobi. U periodu 1964-1966. snimio je i izdao seriju albuma sa orkestarskim verzijama njihovih pesma sa namerom da muziku The Beatlesa približi konzervativnijim slušaocima, jer se nisu svi odmah primili na tadašnje novotarije.
Istovremeno, to je bila i zgodna prilika da popuni svoj džeparac i nastavi da živi na visokoj nozi.
Njegove albume By Popular Demand A Hard Day’s Night, Off The Beatle Track, George Martin Plays Help!, …And I Love Her i George Martin Instrumentally Salutes The Beatle Girls možete odmah zaboraviti, jer njihovim propuštanjem ništa ne gubite. Tokom 1967. godine Martin je snimao, a naredne izdao album London by George, koji se bitno razlikovao od prethodnih ali je, po inerciji, prošao nezapaženo. Svestan da su se stvari bitno promenile u muzici i biznisu obradio je i pesme drugih izvođača: “Hole In My Shoe” (Traffic), “A Whiter Shade of Pale” (Procol Harum), “Itchycoo Park” (Small Faces), “Alfie” (Cilla Black)… A dodao je i par svojih.
U želji da se približi mladoj publici, BBC je pokrenuo Radio 1 koji je trebalo da parira tadašnjim piratskim radio stanicama (Radio Caroline, koja je emitovala program sa broda van teritorijalnih voda UK je najpoznatija). Program je startovao 30. septembra 1967. godine emitovanjem Martinove pesme “Theme One“, koja je postala njegov zaštitni znak – teško da ćete naći sredovečnog Ostrvljanina koji je mladost proveo slušajući Radio 1, a da ne zna da je odzviždi.
U leto 1971. godine, kontroverzna i inovativna grupa Van Der Graaf Generator je imala zakazano snimanje emisije kod najpoznatijeg radio voditelja: John Peel session je, neočekivano, započeo sa ekstravagantnim “čitanjem” numere “Theme One“. Ova verzija je dobro primljena, tako da su VDGG ubrzo izdali i singl verziju pesme. Bila je to šansa da ostvare i komercijalni uspeh. Singl je ipak neslavno propao, jer je Radio 1 odbio da ga emituje.
Desetak godina kasnije, dobio sam solo album Cozyja Powella Over the Top (1979). Otvara ga fenomenalna verzija “Theme One” koju je aranžirao Don Airey (Colosseum II, Rainbow, Deep Purple, između ostalih). Da budem pedantan: na ovom snimku bas gitaru svira Jack Bruce. Ne znajući sve što sam prethodno napisao, pesma mi je poslužila kao podšpica u emisiji koju sam u to vreme vodio na lokalnoj radio stanici.
I kako posle da ne verujem u neki sinhronicitet…