Једна од пре: изломљени одраз

Диференцијална геометрија је геометрија на кривим површинама (а и објектима са више димензија), где се простор понаша макар релативистички, ако не и луђе. Један од првих задатака њених је био да нађе методе приближног приказивања кривине на равној површи, са чим се патио онај Меркатор својевремено, а и многи други.

Ваљкасте и купасте површи се лако могу размотати у раван, што зна свако ко је правио модел. За лопту, елипсоид, седло (прва два имају позитиван, а трећи негативан полупречник кривине, јер му је уздуж центар с једне, а попреко с друге стране) то већ неће моћи, мора да се тегли или сече.

eos_4094620160320_18_05_16

(велика)

Ствар постаје још занимљивија кад почнете да се играте са огледалима.

Крива огледала вам бар дају непрекидну слику. Искривљену, па будете танки, дебели, изобличени, изврнути, али вам се линије не прекидају. Међутим, кад од равних комада почнете да правите приближно криву површину, добијете изломљену слику, али су барем њени делови равни.

Ова зграда на Новом Београду је зезнула и шефа и станицу – ем је изломљено, ем ни делови нису баш равни. Површина коју ова фасада описује би требало да је исечак купе, мада не превише различите од ваљка – висока је два или три спрата, а горе је можда метар и нешто шира него доле. Свеједно, овако или онако, није равна него крива. И треба да даје искривљен одраз. Али, пошто је сачињена од (приближно) равних делова, онда би то требало да је низ равних одраза, па би се то постепено приближавало кривом одразу ако бисмо прозоре замењивали све мањим и мањим али тако да најтачније могуће испуне кривину. Што можете да замислите, али не и да видите, јер зграда је таква каква је.

Слика солитера иза мојих леђа је тако ем исецкана ем искезечена, дивота једна. Нисам могао да одолим.

Косо зимско сунце је некако легло, јер ем овај лексан (не ставља се право стакло на такве фасаде, претешко је, како чујем) није баш право огледало него танко напрскан метал па је све мало пригушено, чак сам морао доста да се играм кривуљом осветљења да ово извучем, ем је бар овај силни бетон испао мање сив.

Два наравоученија. Прво, на семафору се сасвим лепо фотка и без кола, може то и пешке, чак и боље. Друго, лепљење тапета и картографија нису једине примене диференцијалне геометрије.

2 komentara na temu “Једна од пре: изломљени одраз”

  1. Kakv crni leksan… Ču li ti za termoizolaciju? Statika fasade je poseban proračun. A ovo je ovako lepo izmešano jerbo paneli ne prate oblik kako treba. Krivo staklo je SKUPO, pa se slažu pravougaoni parčići, pa odraz posle zavisi od preciznosti montaže.

    Blago odsustvo očigledno.

    Teško je napraviti NURBS na parče.

    1. Е, варали мене па преварих и ја…

      Термоизолација мора да је чудна ствар кад имаш стаклару. С једне стране уме да те укува унутра (што је ваљда добро у зимски дан), ал’ колико пушта унутра ваљда пушта и обратно, па је ту мало теже бити паметан. А и боље је бити стручан, а?

Komentari su onemogućeni.