Ne veruj (mi) ni reč

Don’t believe me if I tell you
Not a word of this is true
Don’t believe me if I tell you
Especially if I tell you that I’m in love with you

Uličnom mangupu, kakav je Phil Lynott bio, ni malo nije bilo teško da napiše ovako dobru pesmu.

Sredinom sedamdesetih Thin Lizzy su već bili sebi obezbedili ozbiljno mesto na muzičkoj sceni. Njihov peti po redu studijski album, Fighting (1975), naišao je na nepodeljenu naklonost svih, a grupa se mogla pohvaliti da na snimcima i koncertima “prži” kao retko koja druga. Tandem gitarista Scott Gorham/Brian Robertson je radio kao sat, a Lynnot je već bio sazreo kao autor većine pesama.

Johnny the FoxNaredne godine snimili su dva albuma. Jailbreak je verovatno najbolji u njihovoj karijeri, a Johnny the Fox je tu negde… Sve do kraja sedamdesetih tutnjaće pozornicom u velikom stilu i svake godine će objavljivati album koji je blizu remek delu. Naravno, u žanru čvršćeg roka.

Dobro je poznato da je Lynott često imao problema sa gitarističkim dvojcima, mnogi od odličnih su prodefilovali kroz grupu, a Brian Robertson je posebna priča – dolazio je i odlazio u nekoliko navrata.

Oko pesme “Don’t Believe a Word” su se posebno sporečkali, jer su imali potpuno različita viđenja kako treba da zvuči. Inicijalno, Lynott je imao ideju da bude neka vrsta laganice jer to je, u suštini, ljubavna tema. Robertsonu se to nije dopalo, prokomentarisao je da je pesma ”sranje” i nestao na nekoliko dana. Kakvi su bili, dobro je što je to uradio, inače bi irska krv proključala, a ni tuča ne bi bila isključena.

Kada se Robertson vratio, priznao je da je malo prenaglio i sa bubnjarem Brianom Downeyem seo da je doradi – ubrzali su je i dodali gitarski rif. Lynott je najzad bio zadovoljan, pa je takva i završila na albumu Johnny the Fox.

A onda su se posvađali ponovo, jer je na albumu potpisan samo Lynott kao autor, a ne sva trojica.

Na koncertima su je izvodili u “mešanom” aranžmanu, kako današnji snimak lepo pokazuje.

Blues verziju ove pesme, verovatno najpribližniju Lynottovoj viziji, snimio je njegov pajtos Gary Moore na svom albumu Back on the Streets (1979).

Verujem da negde gore, Na Nekom Boljem Mestu, postoji irski pab u kojem sada sede Lynott & Moore i nalivaju se viskijem. I slatko se smeju dogodovštinama iz svojih života.