Kraj 1981. godine za grupu The Stranglers je bio vrlo traumatičan. Snimali su novi album, diskografska kuća je bila nezadovoljna materijalom prigovarajući im da više nisu ono što su bili, a oni su već odavno odlučili da mnogo toga promene u svojoj muzici. Naizgled, nerešiv problem.
Spas je stigao u poslednji čas.
Dave Greenfield je frazirao na svojim novim klavijaturama, Hughu Cornwellu se to dopalo, na brzaka je napisao tekst i snimili su pesmu “Golden Brown” koja je izdata kao singl. Neočekivano, popela se do drugog mesta britanske top-liste i postala njihov najveći hit.
Kurioziteta radi, na čelu top-liste je već bila grupa The Jam. E, to su bila vremena! 
Godinama su obožavatelji pokušavali da odgonetnu šta se krije između stihova pesme. Jedni su tvrdili da govori o heroinu, drugi da je u pitanju čista ljubavna pesma. Tek dvadeset godina kasnije Cornwell je potvrdio da su obe grupe bile u pravu: “Heroin i moja tadašnja devojka tamnije puti pružili su mi mnogo lepih trenutaka“.
Desetak godina posle snimanja albuma La Folie (1981) Cornwell je napustio grupu i otisnuo se u solističke vode. Možda je nekima to bilo čudno, ali je on važio za najvećeg muzičara u grupi. Uostalom, njegovi počeci u tinejdžerskim danima govore da se od početka družio sa pravim ljudima. Čak, u grupi Emil & the Detectives svirao je sa Richardom Thompsonom!
Na svojim solo radovima Cornwell je pokazao da ga zanimaju različite stvari u muzici i da ne želi da robuje šablonima. Zato mi nije nikakvo iznenađenje što se na današnjem snimku uhvatio sa potpuno nepoznatim marijačima i poznatu pesmu stavio u novi i neočekivani kontekst.
Velike pesme, i kada im se promeni odelo, ostaju velike.