Deca i nisu baš nešto dobro

Retko ko od nas nema barem nekoga u rasejanju. Ne zna se kome je, u trenutku razdvajanja, bilo teže – mi koji smo ostali pokušavali smo da zakrpimo prazninu koju su ostavljali za sobom pišući im duga pisma o sasvim bezveznim sitnicama koje su im negde daleko mnogo značile, a oni su nam uzvraćali prepričavanjem svojih novih života koji su se toliko razlikovali od onog našeg kada smo zajedno rasli.

Retki, pa sve ređi susreti nisu popravljali stvari. Kada god bi se neko od rasejanih pojavio, bivalo je sve manje vremena za druženje, a sve više neke žurbe.

Sve do trenutka kada shvatiš da su se na mnogo načina promenili i postali skoro stranci.… Nastavite sa čitanjem >>

Zašto RAW (1): Spasavanje mrljave scene

Rasprava koju započinjem danas i vodim ove nedelje za neke je kontroverzna, neki ne žele o tome da pričaju jer smatraju da je tabu, a ja pak nemam nikakav problem da kažem naglas onako kako jeste: ja grešim kad fotografišem. Baš kao i vi.

Ne lažite, to nije lepo.
RAW u službi turiste

Veća fotografija je ovde.

Objasniću vam polako, samo danas za račun cele nedelje koja sledi.… Nastavite sa čitanjem >>

Dva koraka nazad na duvanskom putu

I was born in a dump lump
My mother died, my daddy got drunk
They left me here to die or grow
in the middle of Tobacco Road
Pre oko tri nedelje, zvanično sam načeo serijal tekstova o pesmama koje nisu proslavili autori ili oni koji su je prvi snimili, nego je pesma morala da “legne” u odgovarajućem trenutku na sceni, po pravilu u izvedbi nekog drugog, koji bi se usput i bolje omastio od te pesme. Ispitivanje uzroka tih dešavanja bi trajalo dugo i bilo bi teško, mada ne sumnjam da bismo na tom putu pronašli mnoge pikanterije. Nažalost, čestito istraživanje bi bilo stalni posao, a sumnjam da bi to iko hteo da plati baš meni… Ostaje mi da povezujem crtice kako znam i umem.

A na tom putu, jebotemiš, od resursa imam samo Internet. A na tom pustom i šarenom Internetu, suncetiebemžareno, pre neko veče sam utvrdio sa moj rođeni blog ispada referenca za projekat u koji sam zagazio.

Kako sad ovo da ispričam a da se pritom ne obrukam? Šta je ovde optimalan redosled? To očigledno neće biti kao i obično, ali s razlogom… No, prvo ide muzika. Pazi sad.… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 30. oktobar 2016.

Zaljućivanje paprikaša je jedan fini građanski obred, ne zahteva čak ni da se učlanite u bilo šta, ne pokušava ništa da vam proda, radi i ako ne verujete u njega, radi čak i nedeljom, a greje dušu, krajnike i koješta.

Zaljućivanje paprikaša je jedan fini građanski obred, ne zahteva čak ni da se učlanite u bilo šta, ne pokušava ništa da vam proda, radi i ako ne verujete u njega, radi čak i nedeljom, a greje dušu, krajnike i koješta. Nastavite sa čitanjem >>

Zmija

U neka bolja vremena koja svi mi pamtimo, deca su počinjala svoje obrazovanje tako što su im odrasli čitali bajke i basne. Školska lektira je bila dobro prilagođena uzrastu, a sa 15 godina više nisi bio tabula rasa – ako nisi imao dovoljno svojih životnih iskustava, mogla su da ti posluže ona tuđa, tvojih vršnjaka, junaka iz knjiga.

Danas klinci znaju da uključe sve žive TV kanale, od malena igraju igrice i slabo se hvataju sporta, ali zato ne znaju ko je Branko Ćopić. Sick smile

Zbog toga sam se danas odlučio za pesmu “The Snake” koja je u svojoj suštini basna, a čije je značenje univerzalno. Napisana je davne 1963. godine, a njen autor je Oscar Brown, svestran lik koji se sa malo uspeha okušao i u muzici.… Nastavite sa čitanjem >>