Dani ludaje 2016 (2): Velike ludaje

Dani ludaje 2016.

Veća fotografija je ovde.

Najveća ludaja (nije ova, nego ona narandžasta na sledećoj slici) opet je došla iz Čuruga i bila je teška 415,5 kg. Poludeli ljudi: čak se i hvale informacijama o tome koliko su vremena i para potrošili da odneguju te plodove.

Ali, ajde-de.

Dani ludaje 2016.

Dani ludaje 2016.

Idemo dalje….

6 komentara na temu “Dani ludaje 2016 (2): Velike ludaje”

    1. Srem? Poslednji put kad sam proveravao, Čurug se nalazio između Žablja i Bačkog Gradišta…

        1. Inače, pošteno je da priznam kako sam saznao gde je Čurug, jer nisam mario mnogo, pa je moglo možda i meni da se desi ovako… Dakle, već sam student bio, dolazi jedan drugar i hoće da mi ispriča vic…

          – * –

          Došao Sveti Petar na Zemlju, nije svraćao odavno, pa tup! upade negde usred Vojvodine, negde u atar, ko zna gde… Kad, evo ga Lala na zaprežnim kolima, dorat vuče lagano da laganije ne može, Lala se zavalio na sedište, digao ruke iza glave, spustio šešir na čelo, gricka neku travku i tačno vidiš da ga boli patka za ceo svet… Obrati mu se Sveti Petar:

          – Dobri čoveče, kojim putem mogu stići do Čuruga?
          – Ha, vidi ti ovog, ne zna di je Čurug! Hi hi hi, ha ha ha!
          – Ali, nema tu ničeg smešnog, dobri čoveče, pa zašto se smeješ? Samo mi reci put…
          – A HA HA HA! Pa ti stvarno, čiča, pojma nemaš di je Čurug, a? Ta koji si ocov kret’o na put kad ne znaš di je Čurug! Ta svako zna di je Čurug!
          – Malo me ljutiš, dobri čoveče, što mi se podsmevaš. Bolje bi ti bilo da me ne rasrdiš, lepo ti velim. A znaš li ti ko sam ja?
          – Ta kako neću znati! Ti si jedini starac koji nema pojma di je Čurug, eto ko si ti! Hi hi hi, ha ha ha!
          – JA SAM SVETI PETAR! I AKO MI NE ODGOVORIŠ, NIKAD NEĆEŠ STIĆI U RAJ!
          – Kol’ko ja vidim, ni ti nikad nećeš stići u Čurug!…

          – * –

          Ispostavilo se da sam uhvatio sebe samog kako prepričavam ovaj vic, a da zapravo nisam znao di je Čurug, pa sam se uto i obavestio, da se ne brukam… Nekoliko puta zamalo da se svrnem i presečem od Žablja do Bačkog Gradišta (ili obrnuto, kako bi se zalomilo u času odluke), da overim i taj Čurug već jedared i saznam šta to tamo ima toliko zanimljivo da je i Sveti Petar hteo da im dođe 😀

          1. Прошле године смо кренули на Палић и частио сам се оним чега ретко има: друмом којим никад нисам ишао. У ствари јесам, једном, негде ’91, па да се подсетим. Дакле, преко Жабља и Чуруга. У ком сам мало промашио скретање :).

            Иначе, према причи неких рођака из Гардиноваца, како се у Чуругу каже “врх, брате”? Шпиц, деране!

  1. Kad već ode u viceve…

    Idu neki ljudi tako Banatom, avgust, vrućina, usta suva, žedni… Odjednom ugledaju salaš. Krenu oni prema salašu, a tamo naslonjen na ogradu lala kakvog ti opisuješ (copy/paste ovde).

    – Hello mister! Do you speak English??

    Podigne lala jednu obrvu, odmeri ih i kaže:

    – Baaaaš!

Komentari su onemogućeni.