Iako većina nas misli da je britanska muzika sa pojavom Bitlsa, Stounsa, The Who, Kinksa i još mnogih drugih ušla u rock fazu, nije bilo tako. Pop/beat se održao do kraja šezdesetih, i to veoma uspešno. Kako se uspešnost ogledala u proizvodnji popularnih pesama i, naravno, finansijskom efektu koji je dolazio od prodaje singlica, cilj svake grupe je bio da se dočepa top liste. Pojavom na top listi automatski se dobijao bolji honorar za svirke, a i mesta na kojima se svira postajala su sve prestižnija.
Uz mnogo sreće i nekoliko hitova iza sebe moglo je da se računa i na nastup na televiziji.
Komponovanje uspešnih pesama nikada nije lako, pa se dobar deo repertoara skoro svih grupa sastojao od obrada već poznatih. A ako nisi imao sopstvenu novu pesmu, ne malo puta si posezao za (autorizovanim) prepevima onih koje su već bile uspešne na drugim mestima. Na primer, u Italiji.
Malo poznata italijanska pevačica Ambra Boreli je 1968. godine snimila pesmu “Il paradiso della vita” koja nije postigla skoro nikakav uspeh. Pesmu je napisao tada mlađani Lucio Battisti, koji će nešto kasnije postati jedan od najvažnijih italijanskih pop/rock autora, bila je zaista dobra, pa nije bilo zgoreg da je snimi neko poznatiji. To je učinila Patty Pravo, jedna od najvećih zvezda u to vreme.
Nekome u Britaniji se svidela pesma, pa je napravljen prepev. Na engleskom se zove “(If Paradise Is) Half as Nice“. Prvo je ponuđena grupi The Tremeloes kao potencijalni singl, no oni su je odbili.
Amen Corner su imali više sreće. Sa njom su stigli do samog vrha top-liste na Ostrvu.
Sem 5-6 relativno uspešnih singlova, ova grupa nije ostavila skoro nikakvog traga. Bili su odlični na tezgama i igrankama, ali bez autorskih pesama. U stvari, njihov pevač Andy Fairweather Low je nešto pokušavao, ali su sve to bile pesme koje se ne pamte.
Trojica muzičara iz postave Amen Cornera su po razlazu napravili značajne karijere: Fairweather Low je sarađivao sa Peteom Townshandom i The Who, Royem Woodom, Rogerom Watersom, Ericom Claptonom kao gitarista i pevač. Klavijaturista Blue Waver je prvo zamenio Ricka Wakemana u Strawbsima, da bi kasnije prošao kroz Mott the Hoople i Streetwalkers. A bubnjar Dennis Bryon se dugo zadržao kod braće Gibb (Bee Gees) u vreme njihovog najvećeg uspeha.
O glupavom tekstu ove pesme neću da trošim reči. Treba da smislim šta ćete da čitate sutra na ovom mestu. 🙂